Krštenje

KRŠTENJA U BIBLIJI:

1) Slika Noinog krštenja (1.Petrova 3:20,21, Postanak 6:13)

2) Krštenje u Mojsija u oblaku i moru (1.Korinćanima 10:1,2, Izlazak 14:29)

3) Izraelska ceremonijalna čisćenja, obavezni rituali u Mojsijevom zakonu za čišćenje naroda (Hebrejima 9:10, Brojevi 19:13, Levitski Z. 11:25, Izlazak 19:14, Izlazak 13:17-21)

4) Levitsko-svećenićka krštenja, obavezna vodena čišćenja za svećenika ( Izlazak 29:4, Levitski Z.11:25, Brojevi 8:7)

5) Tradicionalna Židovska krštenja, nije bilo obavezno pod zakonom, židovska tradicija (Matej 15:1,2, Marko 7:1-9, Luka 11:38)

6) Ivanovo krštenje Izraela za otpuštanje grijeha da bi mogli ući u kraljevstvo (Matej 3:5,6, Marko 1:4, Luka 3:3, Ivan 1:31, Luka 7:29, Djela 10:37)

7) Ivanovo krštenje Isusa da se ispuni sva pravednost, nije isto kao za narod jer Isus nije imao grijeha (Matej 3:13-17, Marko 1:9,10)

8) Krštenje vatrom, Isus krsti narod vatrom dok prolaze kroz Velike Nevolje, ovo iskušenje vatrom će prokleti nevjernike u pakao (Izaija 4:4, Malakija 3:2,3, Matej 3:11, Luka 3:16)

9) Isusovo krštenje u smrt (Luka 12:50, Matej 20:22,23)

10) Vodeno krštenje na Pedesetnicu, 12 apostola krsti vodom za otpuštenje grijeha u ime Isusovo (Djela 2:38, Marko 16:16, Matej 28:19, Ezekiel 36:25)

11) Duhovno krštenje na pedesetnicu, Isus Krist s neba krsti Duhom svetim vjerni Izrael, dobijaju darove Duha svetog (Izaija 44:3, Matej 3:11, Marko 1:8, Luka 24:49, Djela 2:17,18,38, Djela 8:15-17, Djela 11:16)

12) Krštenje u Krista, jedino krštenje koje Apostol Pavao propovjeda, identifikacija sa Kristom i Njegovom smrću i uskrsnućem, duhovno, a ne vodeno. (1.Korinćanima 12:13, Efežanima 4:5, Rimljanima 6:3, Kološanima 2:12, Galaćanima 3.27). Pavao je krstio vodom u početku, ali več kad je pisao poslanicu Korinćanima jasno naglašava da ga Krist nije poslao krstiti vodom. Isto tako moramo znati da Pavao nije sve informacije od Krista dobio odjednom-2.Korinćanima 12:1. I kada je krstio vodom to je činio jer je još Izrael bio prisutan (darovi, čudesa, vodeno krštenje, zavjeti itd...)

Petar Bradvić

U Bibliji su vernici kršteni od raznih Božjih službenika u različite svrhe.

Krštenje u Mojsiju

U 1. Korinćanima 10 čitamo o krštenju koje je došlo za narod Izrael u Mojsiju. Mojsija je Bog izabrao kao čoveka koji će decu Izraela izbaviti iz Egipta i pomoći će im da se identifikuju kao Božji narod, narod Izrael.

„Štaviše, braćo, ne bih htio da ne znate da su svi naši očevi bili pod oblakom i svi su prošli kroz more; I svi su bili kršteni Mojsiju u oblaku i moru; "

Ko bi sledio Mojsija, bio bi narod Izrael kojem bi Bog dao titulu njegovog prvorođenog.
"I reci faraonu: Ovako govori Jahve, Izrael je moj sin, čak i moje prvorođenče:"

Ovo krštenje obavljeno je njihovim putovanjem pod oblakom i prolaskom kroz more. Tim čudesnim događajima pradedovi su kršteni u Mojsija i identifikovani kao narod Izrael.

Jovanovo krštenje

U Mateju 3 čitamo o Jovanu Krstitelju koji je došao da uroni, indukuje i pokrene Izraelce u nadolazeće kraljevstvo iskrenim kajanjem. Ovo krštenje dogodilo se u vodama Izraela, naime, reci Jordan.

„Jovan je krštavao u pustinji i propovijedao krštenje pokajanja za oproštenje grijeha. I iziđoše s njim svu židovsku zemlju i Jeruzalem i svi su se od njega krstili u reci Jordan, priznajući svoje grehe. "

Ako se bilo ko u Izraelu pokaje za svoje grehe i poželi da im se gresi pokažu, Jovan bi ga krstio u reci Jordan. Oni koji su kršteni identifikovani su s Jovanovim propovedanjem nadolazećeg kraljevstva i otpuštanjem greha.

Krštenje Svetim Duhom

U drugom primeru biblijskog krštenja, Jovan Krstitelj govori o još jednom krštenju koje je potrebno njegovim sledbenicima. Buduće krštenje izveo bi onaj koji je bio 'snažniji od mene', to jest Isus.

"Ja vam zaista krstiti vodom k pokajanju: ali onaj koji dolazi poslije mene jači od mene, čije cipele nisam dostojan da vežem: on će vas krstiti Duhom Svetim ..."

Isus će krstiti Svetim Duhom da poistoveti vernike s Očevim obećanjem. Neposredno pre Pedesetnice čitali smo Hristove reči:
„I skupa sa njima zapovedao im je da ne odlaze iz Jeruzalema, već čekaju Očevo obećanje koje, kaže, čuli ste za mene. Jer je Jovan uistinu krstio vodom; ali vićete se krstiti Svetim Duhom ne dugo posle ovih dana. ”

Oni koji nisu bili uronjeni u izlivanje Duha Svetoga nisu identifikovani s Očevim obećanjem. Učenici su dobili identifikaciju s Božjim obećanjem da će se krstiti Svetim Duhom i govoriti jezicima.

Ostala krštenja

U Bibliji postoji puno drugih krštenja. Međutim, možemo bolje razumeti značenje i funkciju svakog krštenja kada razumemo pravo značenje termina.

U ovoj dispenziji naš apostol Pavle kaže:

„Postoji jedno telo i jedan Duh, kako ste pozvani u jednoj nadi svog poziva; Jedan Gospod, jedna vera, JEDNO KRŠTENJE,… ”
Pavlu nije nepoznato da u Bibliji postoji više krštenja, ali zna da je za spasenje potrebno samo jedno krštenje Duhom Svetim. Objašnjava ovo krštenje Duhom u 1.Kor 12,13 , Kol 2,11-12 i Titu 3,4-6 .

Danas naše krštenje ne zahteva vlastiti napor, već se izvodi Božjom operacijom Duhom u Hristovo telo nakon što poverujemo. To uranjanje u Hrista identfikuje nas s Hristom, njegovom smrću i uskrsnućem.

ZAŠTO JE PAVLE KRSTIO VODOM?

U 1. Korinćanima 1:17 Pavle je napisao: „Jer me Hristos nije poslao da krstim, nego da propovedam evanđelje…“ Za razliku od 12 apostola u Mateju 28:19, Isus Hrist nije poslao Pavla da krsti vodom, a ipak, Pavle je krstio vodom u Delima 16:15, Delima 16:33 i Delima 18:8 (1. Korinćanima 1:15- 17). Ako Pavle nije bio poslan da krsti vodom, zašto je onda uopšte krstio vodom? Povezano pitanje je, zašto je Pavle kršten vodom ako krštenje u vodi nema mesta u našoj Dispenzaciji milosti? Ovo su vrlo dobra pitanja, a Biblija svakako ima odgovore.

Biblija kaže u 1. Korinćanima 1:15-17 da je Pavle vodom krstio Krispa, Gaja i Stefanov dom. U Delima 18:1,7,8, gde je Pavle prvi put došao u Korint, Biblija kaže da su neki od korintskih vernika bili Jevreji (o tome govori 1. Korinćanima 1). Krisp je bio „poglavar sinagoge;“ on i njegova porodica poverovaše i kršteni su vodom (Dela 18:8). Zašto se Pavle krstio vodom najbolje je odgovoriti razmatranjem sledećih činjenica u Svetom pismu:

Znakovi i čuda izraelskog programa preneti su u Pavlovu službu. Čineći to, Bog je pokazivao Izraelu da njihov program nestaje, a Pavlova služba zamenjuje Petrovu (Rimljanima 11:11-13; 2. Korinćanima 12:12).

Petar je krstio vodom (Dela 2:41; Dela 10:46-48), tako je i Pavle krstio vodom.

Pavle je govorio jezicima, činio čuda isceljivanja, itd., baš kao što je Petar činio: isceljivanje – Dela apostolska 3:6-8 up. Dela 14:8-10, podizanje mrtvih—Dela 9:36-42 up. Dela 20:9-11, polaganje ruku da daju Duha Svetoga—Djela 8:14-20 up. Dela 19:6.

Da bi potvrdio Pavlovu službu radi Jevreja, Bog je Pavlu privremeno dao dar činjenja čuda. Da Jevreji ne bi diskreditovali Pavla što nije krstio vodom, on je takođe kršten vodom – to jest, mogli su da kažu: „Pavle ne krsti vodom... ne bismo trebali da ga sledimo.” Pavlovo krštenje vodom (i činjenje čuda) izazvalo je Jevreje na ljubomoru (Rimljanima 11:11). Na kraju je krštenje u vodi postalo podela unutar korintske crkve, pa je Pavle prekinuo krštenje u vodi.

Zapravo, sadržaj Prve poslanice Korinćanima ukazuje na to da ju je Pavle napisao pre Dela 28. Dok dođemo do Pavlovih poslednjih poslanica (njegove zatvorske poslanice Efežanima, Filipljanima, Kološanima, Titu, Filemonu itd.), Pavle više ne spominje vodeno krštenje. Do Dela 28, izraelski program je prestao i on je pao. Prelazni period Dela apostolskih je bio gotov, pa se u Pavlovim zatvorskim poslanicama, poput Poslanica Efežanima, Filipljanima i Kološanima, ne spominje krštenje u vodi.

Kao sporedna napomena, Pavle je kršten vodom od Ananije zbog Ananijine koristi, a ne zbog Pavlove koristi (Dela 9:18; Dela 22:16). Pavle je spašen osim svog vodenog krštenja. Ananija je znao da su do tog trenutka vernici Isusa Hrista bili kršteni vodom. Da Pavle nije kršten vodom, to bi bio kamen spoticanja za one Jevreje koji su bili kršteni vodom. Pavlovo krštenje u vodi bio je još jedan primer njegove službe i apostolstva koji je zamenio Petrovu. Pošto je Pavle kršten vodom, zaštićen je od njegovih kritičara da tvrde da on nije legitimni apostol jer nije kršten.

DVA RAZLIČITA KRŠTENJA DUHOM

Prvo krštenje se odnosi na krštenje Duhom koje je obećao još Isus Hrist dok je bio u svojoj zemaljskoj službi. On je apostolima rekao da čekaju drugog Utešitelja (Jovan 14, 16-17; Jovan 14,26; Jovan 16,13-14)

Ovo je tzv krštenje sa Duhom tj pomoću (kroz) Duha jer je ovo prorečeno još u Starom zavetu. Prorok Joil kaže u 2.glavi stihovi 28 i 29: "I posle ću izliti Duh svoj na svako telo i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne a mladići će vaši vidjati utvare. I na sluge ću i sluškinje u one dane izliti Duh svoj". Ovo je pisano i u Isaiji 44,3 i u Jezekilju 39,29.

Ovo se ispunjava u Delima apostolskim 2. glava na jevrejski praznik Pedesetnica kad apostoli dobijaju Svetog Duha i dobijaju duhovne darove prvenstveno da govore u jezicima (Dela 2,4; Marko 16,16-18).vSva ova obećanja su potvrdjena u Delima 1, 1-8. Sa druge strane je krštenje Duhom tj Sveti Duh krsti vernike. To je Pavle pisao u svojim poslanicama i to je za današnje doba milosti (Rim 6,3-6). Ovo krštenje je za razliku od prvog bilo tajna. Mi se danas krstimo u Hristovu smrt na krstu i vaskrsenje (Fil 3,10-11; Kol 2,11-14). To nije bilo poznato nigde pre Pavla. U današnje doba milosti mi smo kršteni Duhom za spasenje. Duh nas je zapečatio za večnost i spasenje se ne može izgubiti (Efe 1,13-14; Efe 4,30). Danas nema duhovnih darova i nema manifestacija duha. Mi ne dobijamo natprirodnu snagu kao Jevreji kad dobiju Duha.

Zaključak je da postoje dva različita krštenja Duhom i kad se malo bolje uporede stihovi ta razlika je očigledna. Prvo je za Jevreje pod zakonom kad dobijaju Duha koji je obećan i prorečen u SZ i zahvaljujući njemu dobijaju darove i natprirodnu snagu a isto tako fizički su svesni manifestacije Duha (osećaju neku promenu). Oni moraju da imaju dela da potvrde svoju veru i Duh im u tome pormaže (Jev 11.glava). Po jevandjelju kraljevstva Jevreji su čekali da dodje kraljevstvo na zemlji i morali su da propovedaju ostatku sveta spasenje po njihovom programu (Dela 1, 6-8) Sa druge strane mi se danas krstimo Duhom za spasenje; nemamo darove i natprirodnu snagu a isto tako nismo svesni neke promene tj manifestacije Svetog Duha. To je pisano za današnje doba milosti. Mi zato imamo duhovne blagoslove u nebesima (Efe 1,3). Pavle je propovedao Hristovo jevandjelje milosti (1 Kor 15,1-4). U današnjoj našoj dispenzaicji nema Božijeg Izraela koji je je pao u delima 7 kad su kamenovali Stefana. Zato je došla na snagu ova tajna i logično je da mora biti neke razlike u odnosu na period kad je Izrael bio Božiji.

Petar Vulović

ZAŠTO MATEJ 28:19 I DELA 2:38 GOVORE RAZLIČITE STVARI?

Krštenje u vodi, pitanje koje izaziva najveće podele unutar hrišćanskog sveta, s pravom se naziva „religijski TNT“. Postoji ogromna konfuzija oko vodenog krštenja. Ko treba da ga obavlja? Koji je pravilan način rada (prskanje, polivanje, uranjanje)? Koje reči treba izgovoriti? Ko treba da se krsti vodom (samo odrasli ili odrasli i bebe)? Gde bi se to trebalo dogoditi? Za spasenje, za svedočanstvo ili nikako?

Dva posebna stiha koja se odnose na ovu temu su Matej 28:19 i Dela 2:38.

Isus Hrist je zapovedio svojoj dvanaestorici apostola: „Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha “ (Matej 28:19). Zatim, čitamo u Delima 2:38: “Tada im Petar reče: Pokajte se i neka se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha, i primit ćete dar Duha Svetoga.”

Da li Biblija ovde sadrži grešku? Kako da razrešimo uputstva Isusa Hrista u Mateju 28:19 onim što je Sveti Duh govorio preko apostola Petra u Delima 2:38? Vidite li zašto se ljudi zbune kada čitaju Bibliju? Čini se da je Biblija kontradiktorna, zar ne? Krstiti vodom “u ime Oca i Sina i Svetoga Duha”, kako je rekao Isus Hrist (Matej 28:19)? Ili, da budete kršteni „u ime Isusa Hrista“, kao što je učio Duh Sveti preko apostola Petra (Dela 2:38)? Čak i danas, neke denominacije slede Mateja 28:19, dok se druge povinuju Delima 2:38, optužujući jedna drugu da nemaju ispravno krštenje!

Rešavanje očigledne kontradikcije između Mateja 28:19 i Dela 2:38 jednostavno je kao čitanje i verovanje u stihove i njihov kontekst. Na koga se odnosi Matej 28:19? „Svi narodi“ — neznabošci — baš kao što stih kaže. Koga uključuju Dela 2:38? “Sav dom Izraelov ” (stih 36).

Matej 28:19 odnosi se na to da su pagani koji veruju u Hristovo hiljadugodišnje carstvo (stih 20) očišćeni od svog paganskog idolopoklonstva i prigrlili Božanstvo, jedinog pravog Boga Oca, Sina i Duha Svetog.

Dela 2:38 su Božji plan spasenja za Izrael : Petar upućuje Jevreje da se krste u ime Isusa Hrista, osobe koju su odbacili i razapeli na krstu Golgote. Petar je rekao: „Zato neka sav dom Izraelov sa sigurnošću zna da je Bog tog istog Isusa, kojega ste razapeli, učinio i Gospodom i Hristom“ (Dela 2:36), a zatim je pozvao da se krsti u Isusovo ime (stih 38).

KRŠTENJE DUHOM SVETIM

U današnje doba Milosti postoji samo jedno krštenje, Duhom Svetim u Hristovo telo.

Efescima 4:5 "Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje."

1.Korinćanima 12:13 "Jer po jednom smo Duhu svi mi kršteni u jedno tijelo, bilo Jevreji ili Pagani, bilo robovi ili slobodnjaci. I svi smo napojeni jednim Duhom."

Rimljanima 6:3 "Ili ne znate da svi mi koji smo kršteni u Isusa Hrista, u smrt smo njegovu kršteni?"

Galatima 3:27 "jer svi koji ste u Hrista kršteni, Hristom ste se odjenuli."

Kološanima 2:12 "Pokopani ste s njim u krštenju, u kojem ste i uskrsnuli s njim, po vjeri u djelovanje Boga, koji ga je uskrsnuo od mrtvih."

Duhovno krštenje nema nikakve veze sa vodom, inače vodeno krštenje je delo.

Krštenje Duhom Svetim je kada čovek poveruje u Hrista odnosno u Hristovo evanđelje milosti (1.Korinćanima 15:1-4), i tada dobije Duha svetog koji ga uranja u Hristovo Telo - Crkva.

Naš Apostol Pavle jasno ukazuje da ga nije Bog poslao krstiti vodom:

1.Korinćanima 1:17 "Jer Hrist me nije poslao krstiti, nego propovijedati evanđelje, i to ne riječima mudrosti da se ne obeskrijepi krst Hristov".