Mojsijev zakon

DISPENZACIJA ZAKONA

Dispenzacija Zakona koja je dana Izraelu je trajala za Izrael od Mojsija skroz do smrti 12 apostola, u Djelima Apostolskim 2 Izraelci su dobili snagu od Boga kroz Duha tako da imaju snagu da vrše Zakon, koje je slika Milenija, budući da je došla dispenzacija Milosti, Zakon je maknut u stranu, po tajni smo saznali da sad Zakon ima drugu svrhu, tj da sve ljude osudi tako da budemo milošću opravdani, i kad doba Milosti završi, Bog će opet početi djelovati sa Izraelom tamo gdje je stao, tj Zakon opet dolazi na snagu, i to će se manifestirati u tribulaciji, samo što morate znati da nakon smrti i uskrsnuća Krista vršenje Zakona nije kao u SZ-u, jer je Krist ispunio sva ona žrtvovanja životinja za grijeh, sada je Novi Zakon na snazi, a o Novom Zakonu čitamo u knjizi Hebrejima.

I to je pisano Izraelcima za doba velikih nevolja. Isto tako sve ono što im je Krist govorio u 4 evanđelja će biti na snazi u Tribulaciji. Taj novi Zakon ili savez počinje u Djelima 2 na pedesetnicu, s time da kulminacija i potpuno uspostavljanje Novog Saveza dolazi na Kristov drugi dolazak kao što i piše u Rimljanima 11:25-27. Biblija je posebno teška za shvatiti u tim tranzicijskim periodima, znači kod početka svake nove dispenzacije, osim nakon doba Nevinosti, postoji tranzicija, u tome periodu uvijek postoje dvije grupe Božjih ljudi, jedni koji nisu još čuli ili ušli u novu dispenzaciju i druge koji su ušli. Tako npr imate Ivanove učenike i Isusove učenike u isto vrijeme, imate Pavlove vjernike i Petrove, imate Abrahama koji je već obrezan na tijelu i imate Joba koji nije.. itd. To su tranzicijski periodi. A naravno najviše problema stvara u Novom Zavjetu u Djelima Apostolskim, gdje imate Izraelce koji čekaju Kraljevstvo i koji su pod novim poboljšanim Zakonom i Pavlove vjernike koji nisu pod Zakonom. Pa sam Pavao je korio Petra u Antiohiji zbog konfuzije oko pogana, zato je bio onaj veliki sabor u Jeruzalemu u Djelima 15 gdje su židovski vjernici htjeli staviti Pavlove učenike pod Zakon. Njima je čak bila konfuzija oko nove dispenzacije, nemojte se čuditi zašto onda većina kršćana danas to ne razumije.

Dakle Izraelcima se Kraljevstvo nudilo, oni su ga odbili, počela je dispenzacija Milosti, kad završi Milost, opet će biti ponuđeno Izraelcima Kraljevstvo, ali tada će ga prihvatiti, to će se dogoditi u tribulaciji uz pomoć Božju.

Petar Bradvić

ZAKON, EVANĐELJE, HRIŠĆANI

Često ćete čuti od sledbenika judeohrišćanskih jeresi da mi hrišćani ne znamo živeti pobožno i boriti se protiv greha jer tobože pošto ne držimo starozavetni zakon (a ni oni to ne rade već su obični licemeri) mi automatski živimo u grehu. A da li je to tako?

Rimljanima 6:15 "Šta dakle? Hoćemo li griješiti kad nijesmo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!"

Biblija jasno kaže da Bog nama hrišćanima daje zapovesti za pobožan život u Pavlovim poslanicama jer je on naš Apostol (neznabožaca) i mi živimo po evanđelju Hristovom (evanđelje Milosti), a ne po starozavetnom Mojsijevom zakonu koji je dat Izraelu (613 zapovesti) kada je izveden iz egipatskog ropstva i zvanično postao Božji narod. Dakle niti smo mi Izrael niti nam je Mojsije Apostol, zapamtite mi smo TELO HRISTOVO - CRKVA, to su neke osnovne biblijske lekcije koje se trebaju razumeti. Mi nećemo biti idolopoklonici, bludnici, lopovi, ubice.. zato što sledimo starozavetni zakon i Mojsija već zato što živimo po evanđelju Hristovom i sledimo zapovesti Božije koje nam je dao u Pavlovim poslanicama.

2. Solunjanima 2:15 "Tako dakle, braćo, stojte i držite uredbe kojima se naučiste ili riječju ili iz poslanice naše"

Ono što je dato Izraelu nije dato Telu Hristovom - Crkvi i obratno. Budite mudri i pravilno upravljajte Rečju istine. (2.Timotiju 2:15)

https://www.youtube.com/watch?v=R2DF9U8-tdY&t=442s&ab_channel=RibarLjudi

MOJSIJEV ZAKON VIŠE NIJE NA SNAZI

Potpuno jasno podučavanje Novog Zaveta je da Mojsijev zakon više nije na snazi i da se to desilo Hristovom smrću. Drugim rečima, Zakon u svojoj celokupnosti više nema autoritet ni nad kojim pojedincem. Ovo je očigledno iz više odlomaka. Prvi je u Rimljani 7:5-6:

"Jer, dok smo bili u telu, grešne strasti, izazvane Zakonom, delovale su u našem telu, pa smo smrtidonosili plodove. Ali, sada smo slobodni od Zakona pošto smo umrli onom što nas je sputavalo,pa služimo u novom duhu, a ne u starom slovu."

Pavle objavljuje da je vernik slobodan od Zakona. Grčka reč koju koristi je ‘katargeo’, a znači ‘učiniti nefunkcionalnim’. Zakon je učinjen nefunkcionalnim u smislu da više ne može vladati nadživotom vernika. Drugi odlomak je u Rimljani 10:4:

"Jer, Hristos je svršetak Zakona, za opravdanje svakome ko veruje."

Grčka reč koja se prevodi kao ‘svršetak’ je ‘telos’ i može da znači ili ‘svršetak’ u smislu dovršavanja ili ‘cilj’. Međutim, dokazi očito favorizuju značenje ‘svršetak’ ili ‘dovršetak’. Naprimer, Thyer daje prvobitno značenje reči ‘telos’ kao ‘kraj, to jest, svršetak, granica u kojoj stvari prestaju da budu ... u Pismima, svršetak u vremenu; ... Hrist je Zakon doveo do kraja’. Ne samo da Thyer daje reči ‘telos’ prvobitno značenje ‘svršetak’, već on takođe uključuje Rimljani 10:4 kao deo koji direktno ulazi u ovu kategoriju. Niti je ‘cilj’ na popisu drugih značenja ovih reči, niti je stavljenna drugo mesto po prioritetu korišćenja, niti je stavljen na treće mesto po prioritetu korišćenja, većje tek četvrti na listi. Arndt and Gringrich daju prvobitno značenje glagolskog oblika kao ‘privođenje kraju, dovršavanje, kompletiranje’; imenični oblik ‘telosa’ po njima ima prvobitnoznačenje ‘kraj ... u smislu dovršetka, prestanka’. Oni takođe stavljaju Rimljani 10:4 u istu ovu kategoriju, a na popisu značenja te reči ‘cilj’ je stavljen kao treći po važnosti. Nadalje, značenje prestanka ili svršetka je mnogo doslednije u širem kontekstu Poslanice Rimljanima, i u odnosu na ono što Pavle kaže u Rimljanima 7:5-6. U konačnoj analizi, ovo čak uistinu i nije bitno, budući da ostala Pisma poučavaju obe ove istine: Mesija je cilj Zakona, ali Mesija je takođe i svršetak Zakona. Kako je Mesija završetak Zakona, ovo u stvari znači da se ne može postići opravdanje po Zakonu(Galatima 2:16). Ovo je naravno uvek bila istina, ali idemo i dalje. Nema ni posvećenja ni usavršavanja kroz Zakon (Jevrejima 7:19). Stoga nam treba biti očigledno da je Zakon priveden kraju u Hristu i ne može biti funkcionalan ni u opravdanju ni u posvećenju, posebno za vernika. Zakon više nije na snazi. Učinjen je neoperativnim. Treće: Zakon nikada nije bio predviđen da bude trajni način administriranja, već je uvek bio predviđen kao privremen. Ovo nam se kaže u Gal. 3:19:

"Čemu, dakle, Zakon? Dodat je zbog prekršaja, do dolaska Potomka na koga se odnosi obećanje.Stupio je na snagu preko anđela i preko jednog posrednika."

U ovom kontekstu, Pavle nam kaže da je Mojsijev Zakon dodatak Avramovom Savezu (stihovi 15-18). Dodat je iz razloga da bi učinio greh očiglednim i da bi svako znao da nije uspeo i da nije dosegao standarde Božije pravednosti. Radilo se o privremenom dodatku, do dolaska Semena, dokdođe Mesija. Sada kada je On došao, sa Zakonom je završeno. Dodatak je prestao da funkcioniše sa Hristom. Četvrto: Sa Mesijom imamo novo sveštenstvo, usklađeno sa Redom Melhisedekovim, a ne po Redu Aronovom. Zakon Mojsijev obezbedio je temelj za Levitsko sveštenstvo i između toga postoji jedna nerazdvojiva veza, između Mojsijevog Zakona i Levitskog sveštenstva. Stoga, novo sveštenstvo zahteva i novi zakon pod kojim može da deluje u skladu sa Jevrejima 7:11-18. Zaključak koji izvode Jevreji 7:11-12, jeste taj da je pod zakonom samo jedna vrsta sveštenstva bila dopuštena, a to je levitsko sveštenstvo. Levitsko sveštenstvo nije moglo dovesti ka savršenstvu. Ovo nam je objašnjeno u Jevrejima 9:11-10:18, gde se jako jasno tvrdi da životinjska krv ne može da dovede do savršenstva; samo Hristova krv ima moć da to napravi. Mojsijev Zakon je temelj za levitsko sveštenstvo. Levitsko sveštenstvo prestaje zajedno sa Zakonom i zamenjeno je novim sveštenstvom–sveštenstvom po Redu Melhisedekovom, a to zahteva i promenu Zakona. Dok god je Mojsijev Zakon bio na snazi, nijedno drugo sveštenstvo nije moglo biti valjano ni prihvaćeno osim onog po Aronovom redu Levitskog sveštenstva (Jevrejima 7:13-17). Da li je bilo promene Zakona? Jevrejima 7:18 kaže da je Mojsijev Zakon bio dokinut. Pošto više nije na snazi, sada postoji novo sveštenstvo po Redu Melhisedekovom. Ukoliko je Mojsijev Zakon još uvek na snazi, Isus ne bi mogao da obavlja funkciju sveštenika. Ali, upravo zato što Mojsijev Zakon više nije na snazi, Isus može biti sveštenik po redu Melhisedekovom. Shodno tome, Mojsijev zakon je dokinut u korist novog Zakona, koji je osnova za sveštenstvo prema Redu Melhisedekovom.

Peto: pisac Poslanice Jevrejima nastavlja i kaže da je gornja istina već bila najavljena od straneproroka (8:8-13). U stihovima 8-12, on citira Novi Savez, iz Jeremije 31:31-34, a potom u stihu 13zaključuje: Rekavši ‘novi savez’, onaj prvi je proglasio zastarelim. A ono što zastareva i oveštava,nije daleko od nestanka.

Dakle, Mojsijev Zakon je zastareo sa Jeremijom i iščezao sa Mesijinom smrću.

Šesto: Zakon je bio pregradni zid razdvajanja, koji je sada srušen, prema onome što se tvrdi u Efescima 2:14-15:

"Jer, on je naš mir.On je od dvoga načinio jedno i u svom telu razorio neprijateljstvo, tajpregradni zid razdvajanja, obesnaživši zakon zapovesti sa njegovim odredbama, da u sebi, oddvojice, stvori jednog novog čoveka – tako uspostavivši mir."

Kao što je ranije naznačeno, Bog je sa Izraelom sklopio četiri bezuslovna, večna saveza. Svi Božiji blagoslovi, i materijalni i duhovni, dolaze posredstvom ova četiri Jevrejska saveza. Bog je imao i peti savez, koji je bio privremen i uslovljen, Mojsijev Savez koji u sebi sadrži Mojsijev Zakon. Mojsijev Zakon služio je kao pregradni zid razdvajanja da bi Pagane kao pagane zadržao podalje od učešća u Jevrejskim duhovnim blagoslovima. Da je Mojsijev Zakon još uvek na snazi, on bi jošuvek bio pregradni zid razdvajanja kako bi zadržavao Pagane da ne uđu. Ali, ovaj zid razdvajanja srušen je Hristovom smrću. Kako je zid razdvajanja bio sam Mojsijev Zakon, to znači da je srušen Mojsijev Zakon. Pagani kao pagani mogu na osnovu vere da uživaju Jevrejske duhovne blagoslove tako što postaju su-dionici obećanja u Hristu.

Sedma linija dokaza o anuliranju Mojsijevog Zakona temeljena je na Galatima 3:23-4:7. U ovom odlomku, na Zakon se gleda kao na pedagoga ili na staratelja nad nekim ko je u mladoj dobi i potreban mu je autoritet koji će ga dovesti do zrele vere u Hrista (stih 24). Postajući vernik, on više nije pod starateljem koji je u stvari Mojsijev Zakon (stih 25). Onoliko jasno koliko se može ustvrditi, ovaj odlomak naučava da sa Hristovim dolaskom Zakon više nije na snazi.

Osma linija dokaza za anuliranje Mojsijevog zakona je II Korinćanima 3:2-11, koja potpuno anulira deo Zakona kojeg veliki broj ljudi i dalje želi zadržati; samih deset zapovesti. Pre svega, trebamo videti da se ono što Pavle ovde govori odnosi na Mojsijev Zakon. U stihovima 3 i 7, glavna pažnja usmerena je na deset zapovesti. Budući su one uklesane u kamen, u stihu 7 naziva ih se službom smrti, a u stihu 9 službom osude. Ovo su negativni, ali valjani opisi. Glavni zaključak je, stoga, daje Mojsijev Zakon predstavljen posebno sa ovih deset zapovesti u stvari služba smrti i služba osude. Da je deset zapovesti još uvek na snazi danas, ovo bi još uvek bila istina. Međutim, one više nisu na snazi, jer u stihu 7 i 11 se kaže da je Zakon prolazan. Grčka reč koja je upotrebljena glasi katargeo, što znači ‘učiniti nefunkcionalnim’. Kako je u ovom odlomku naglasak na deset zapovesti, to znači da su one prolazne. Pravac je veoma jasan. Mojsijev Zakon, posebno deset zapovesti, više nisu na snazi. U stvari, superiornost Hristovog Zakona jasno se vidi u svetlu činjenice da on nikada neće biti nefunkcionalan. Za razliku od Teologije Saveza, Dispenzacionalizam ne insistira na tome da je deset zapovesti još uvek na snazi, a onda počinje da čini egzegetske gimnastičke vežbe, kako bi izbegli da u svetlu toga sagledaju Šabat; Ono što ustvari deset zapovesti istinski zahtevaju. Da bi nekako sumirali ovo poglavlje, Zakon je jedinstvena celina koja se sastoji od 613 zapovesti i svaka od njih više nije u funkciji. Nema nijedne zapovesti koja je nastavila da postoji posle Mesijinog Krsta. Zakon je još uvek tu i možemo ga koristiti kao alat da bismo pokazali standarde Božije pravednosti, jednako kao da bismo pokazali ljudsku grešnost, i kao potrebu za zamenskom žrtvom pomirenja. Može se koristiti da bi se poučavale mnoge duhovne istine o Bogu i o čoveku. Može se koristiti da se usmeri čoveka na Hrista (Galatima 3:23-25). Međutim, u potpunosti je prestao da funkcioniše kao autoritet nad bilo kojim pojedincem. On više nije skup pravila kojavladaju nad životom vernika.

Arnold Fruchtenbaum

JEDINSTVO MOJSIJEVOG ZAKONA

Dva faktora su se razvila u umovima i naučavanjima mnogih vernika, koja su pridonela zbunjenosti oko Mojsijevog Zakona. Jedan je praksa da se Zakon deli na ‘ceremonijalne’, ‘zakonske’ i ‘moralne’ zapovesti. Na temelju ove podele, mnogi misle da je vernik slobodan od ceremonijalnih i zakonskih zapovesti, ali je još uvek pod moralnim zapovestima. Drugi faktor je verovanje da je deset Božijih zapovesti još uvek validno i da je na snazi i danas, dok preostalih 603 to više nisu.

Kada se suočite sa Adventistima Sedmog Dana, čovek će, pristupajući na takav način, upasti u probleme koji se tiču četvrte zapovesti o pridržavanju Šabata. Od tog trenutka, prevara počinje da rezultira sa više nedoslednosti. Moramo razumeti da je Mojsijev Zakon od strane Pisama uvek posmatran kao jedno. Reč Torah znači Zakon i uvek je napisana u jednini, kada se god primenjuje na Mojsijev Zakon, čak i kada sadrži svih 613 zapovesti. Ista stvar je, istina, i sa grčkom reči Nomos u Novom Zavetu. Podela Mojsijevog Zakona na ceremonijalne, legalne i moralne delove pogodna je za studiranje različitih tipova zapovesti koje su sadržane unutar Zakona, ali sama Pisma nigde i nikada ne podržavaju ovakvu podelu, niti postoji bilo kakva utemeljenost u Pismima da bi razdvojili deset zapovesti od ovih 613 i učinili tih deset zapovesti da se i dalje nastavljaju i da dalje traju. Svih 613 zapovesti su jedna jedinstvena celina, koja je sadržana u Mojsijevom Zakonu.

Upravo ovaj princip jedinstva Mojsijevog Zakona leži iza izjave koju pronalazimo u Jakovljevoj 2:10: Jer, ko se drži celog Zakona, a samo u jednoj stvari posrne, kriv je za kršenje celog Zakona. Poenta je jasna. Dovoljno je da osoba prekrši samo jednu od 613 zapovesti kako bi bila kriva za kršenje celokupnog Mojsijevog Zakona. Ovo može biti istina samo ukoliko je Mojsijev Zakon jedno. Ukoliko nije tako, krivnja bi onda ležala samo na kršenju te pojedinačne, odvojene zapovesti koja je prekršena; takav ne bi bio krivac za sav zakon. Drugim rečima, ako osoba prekrši zakonsku zapovest, osoba je kriva i za kršenje ceremonijalnih i moralnih zakona isto tako. Ista ova stvar važi i za kršenje moralnih i ceremonijalnih zapovesti. Da učinimo ovo još jasnijim; ako osoba jede šunku, prema Mojsijevom Zakonu, kriva je za kršenje deset zapovesti, iako nijedna od tih zapovesti nespominje ništa o jedenju šunke. Zakon je jedno, i prekršiti bilo koju od 613 zapovesti znači prekršiti sav Zakon.

Da bismo imali još jasnije razumevanje Mojsijevog Zakona i njegovog odnosa prema verniku, Jevrejinu ili Paganinu, neophodno je da to sagledamo na način na koji to sama Pisma sagledavaju: nije moguće da jedno celo podelimo na delove i da je to jedno celo išćezlo i više ne važi, a da su njegovi delovi i dalje tu i da su još uvek važeći. Niti određene zapovesti mogu biti podeljene na takav način da bi dobile potpuno drugačiji status od ostalih zapovesti.

Arnold Fruchtenbaum

STAROZAVETNI UGOVORI I NJIHOVI ZNACI

http://true.faithweb.com/7-bible-covenants.htm

ZAKON - MATEJ 5:17-19

http://true.faithweb.com/7-bible-mat51719.htm

PODELE DEKALOGA

http://true.faithweb.com/7-bible-divdecalog.htm

ZAKON MOJSIJEV I ZAKON HRISTOV

https://www.ariel.org/assets/documents/pdfs/languages/MBS006FV.pdf

JUDAIZAM I ZAKON

http://true.faithweb.com/7-Law-JewTorah.htm

ZAKON PODELA ILI JEDINSTVO?

http://true.faithweb.com/7-Law-division.htm?fbclid=IwAR25pbAFliUD6-wP7vvMkjmTGFDGHM6YvI2ih0VqJqvzECzCqVEkVW-T41w

MLOST BOŽIJA ILI PROKLETSTVO ZAKONA?

1. Pavle izriče anatemu nad svima koji nose DRUGO JEVANĐELJE, a to znači drugu poruku o načinu spasenja. Apostol Pavle je propovedao Isusa raspetog i vaskrslog koji je došao da ukloni naše grehe isplativši cenu za prestup svojim životom i to pogađa svaku osobu uzrokujući radost zbog Isusove milosti kao što je Zahej radosno rekao da će drage volje dati višestruko ako je koga zakinuo.

Tako SVI kao grešni tražimo izlaz, a on nije u zakonu jer zakon nije ni dat za spasenje nego za osudu da se greh pokaže odviše grešnim. Pravi vernici šire RADOSNU VEST gde je izlaz iz osude i smrti kroz Isusa dok oni što nude držanje zakona kojim će se kako kažu samozapečatiti utvrdivši se u istini jer je njima zakon istina, a ne Isus oni nose drugo jevanđelje.

2. Noseći zakon time omalovažavaju namiren dug i izmirenje pa žele svojim trudom postići spasenje jer ne vide da je Isusova krv bila dovoljna cena da sve pokrije. Ko to ne shvata taj je pod pritiskom zakona i sudi druge po merilu za osudu dok slobodni u Isusu se raduju i po ljubavi žive BEZ STRAHA.

3. Pokušavajući da održe zakon iako to nikome nije uspelo jer bi bio bez greha oni sebe stavljaju pod prokletstvo jer piše da je proklet koji nebi održao SAV ZAKON "jer je pisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakonskoj da čini."

4. Isus na krstu reče SVRŠI SE i koji ne veruju u radosnu vest oni uzimaju zakon kako bi oni "pomogli" Isusu da ne budu toliko grešni i time padaju u zamku đavolju ispadajući iz milosti trče pod osudu hvaleći se da su bolji od drugih grešnika jer oni kao nešto drže i time su pravedniji, a tako je i farisej mislio ali nije opravdan jer je njegova pravda i držanje NEČISTA HALJINA.

5. Ko se u Hrista krsti u Hrista se oblači i više ne trči pod ropstvo osude - zakona već prilazi VEROM i dobija PRAVDU. Ne čineći NIŠTA već VERUJUĆI. To nevernicima NIKAD neće biti jasno kako se čovek može spasiti bez svojih dobrih dela jer ne gledaju na ljubav Božiju već mere ljudskim očima pravdu kao fariseji i naravno prave ogromnu grešku odlazeći u pakao umesto u raj samo zbog toga što su ODBILI BESPLATNI MILOSTIVI DAR ŽIVOT VEČNI i tako pogazili Hristovu ljubav i krv svetu koja mu je POKLONJENA ne zbog zasluga već zbog Božje ljubavi.

CELOVITOST BOŽIJEG ZAKONA

Niko ne može pojedine stavke Zakona priznati, a druge odbaciti. Sve ili ništa. A u Zakonu nisu samo 10 Božijih zapovesti da se razumemo.

Ga.l 3,10 "Svi, naime, koji se pouzdavaju samo u vršenje Zakona, nalaze se pod prokletstvom, jer stoji pisano: Proklet svaki onaj koji ne poštuje Zakon vršeći sve što je u njemu napisano."

Ovaj izraz "vršeći sve" ukazuje da svaki onaj koji je pod Zakonom mora vršiti stalno sve u Zakonu. Iz toga sledi važna stvar koju treba primeniti u vezi sa Zakonom, a to je stvar stvarne, istorijske činjenice: Sistem Zakona dan preko Mojsija bio je od Boga namenjen maloj grupi ljudi, ljudske rase, narodu Izraelskom, posle njegovog oslobođenja iz ropstva u Egiptu.

Nigde nećemo naći misao da je Bog ikada imao nameru da pagani, nacionalno ili pojedinačno trebaju držati Mojsijev zakon u potpunosti ili delimično, samo prozeliti pagani koji su obrezani i prihvatili obraćenje na Jevrejstvo.

1. Zakon dat Mojsiju kao jedinstven potpun sistem i ništa se više nije moglo dati ni oduzeti.

2. Zakon se mora uvek vršiti u celosti, kao jedinstven, potpun sistem, prekršiti jedan njegov deo znači prekršiti sav zakon.

3. Kao činjenica ljudske Istorije ovaj Zakonski sistem nije nikada bio namenjen paganima, nego isključivo Izraelu.

HRŠĆANI NISU POD ZAKONOM

Rim. 6:14 "Grijeh, naime neće gospodariti nad vama, jer niste pod Zakonom nego pod milošću."

1. Ovde otkrivamo da se Hrišćani ne nalaze pod zakonom već pod milošću. Onaj koji je pod milosti nije pod Zakonom. To su dve mogućnosti. Onaj koji je u milosti nije pod Zakonom. Niko ne može biti pod Zakonom i pod Milošću.

2. Ovaj prvi razlog zašto greh nema vlasti nad hrišćaninom, leži u tome što hrišćanin nije pod Zakonom. Dok god je čovek pod Zakonom, on je takođe pod vlasti greha. Da bi se čovek oslobodio i izbegao vlasti greha, čovek mora izaći iz zahvata Zakona. Ovo potvrđuje Pismo:

1.Kor. 15:56 "Žalac je smrti grijeh, a snaga je grijeha u Zakonu."

Zakon u stvari osnažuje snagu i vlast greha u onima koji su pod Zakonom. Što se više trude da drže Zakon, to više postaju svesni snage greha u sebi, koja ih često nadvalada, čak protiv njihove volje i osujećuje svaki pokušaj izvršavanja Zakona. Jedini način bega od vlasti greha je izaći iz Zakona i ući u MILOST.

Ta istina je izražena u rečima Pavla: Rim. 7:5-6,

"Zaista, dok smo bili u telu, grešne strasti, koji Zakon čini delatnima, delovale su u našim udovima tako da su donosile smrt. A sad umrijevši onomu koji nas je držao u ropstvu, postali smo slobodni od Zakona tako da služimo u novom duhu, a ne u starom slovu."

Ovde se govori o onima koji su podložni Zakonu ,kao onima koji su podložni grešnim strastima u svojo telesnoj naravi, koja donosi svoj rod - smrt. No hrišćani su postali slobodni od Zakona da bi služili Bogu ne prema slovu Zakona nego u novini duhovnog života kojega primaju kroz veru u Hrista.

Ponovo Rim.10:4

"Jer Hrist je svrha i svršetak Zakona, da se opravda svako ko veruje."

Čim neko stavi svoju veru, pouzdanje u Hrista za spasenje - to predstavlja kraj Zakona za tu osobu i postaje sredstvo opravdanja pravednosti. On ne kaže da postoji kraj Zakonu, kao delu Božije reči. Naprotiv, Božija reč ostaje zauvek. Ovde se govori o svršetku Zakona spram vernika, u vezi s postizanjem opravdanja.

Kol. 2:13-14

"Vas koji ste zbog prekršaja i neobrezanja svoga tijela bili mrtvi, oživi zajedno s njim, oprosti nam dobrohotno sve prekršaje, izbrisa zadužnicu koja je svojim odredbama bila nama protivna, ukloni je prikovavši je na krst..."

Zadužnica nije brisanje greha, to su zapravo zahtevi Zakona koji stoje između Boga i svih onih koji su ih prekršili. Stoga ih je trebalo ukloniti pre nego je Bog izlio svoju milost. Reč odredba znači čitav sistem Zakona koje je Bog naredio Mojsiju, uključujući i onaj poseban deo koji mi često nazivamo Deset Božijih Zapovesti. Da se ovo brisanje, uklanja s puta vidimo u:

Kol .2.16

"Prema tome, neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog godišnjih blagdana, ili mlađaka, ili subota..."

Spominjanje reči subote na kraju retka ukazuje na religiozno održavanje subote. Subota je četvrta Zapovest od Deset Zapovesti, te ukazuje da je Deset Zapovesti uključeno u sveukupnost odredbi Zakona koje su bile izbrisane i uklonjene, Hristovom smrću na krstu. Ovo ujedno potvrđuje ono što smo izneli: Zakon uključuje i Deset zapovesti predstavlja jedinstven potpun sistem, koji stoji ili pada uvek u celosti. Kao sredstvo opravdanja, dat je kao jedinstven sistem, kompletan sistem Mojsija i isto tako, izbrisan je i uklonjen s puta jedinstven sistem, potpuno kroz Hrista.

Ef.2:14-15 "On je naime naš jedini mir, on koji od obadvaju naroda učini jedan tim što pregradu koja ih rastavlja - neprijateljstvo - sruši u svome telu, tim što uništi Zakon zapovedi s njegovim odredbama, da od dvaju naroda stvori u sebi, jednoga novoga čoveka, tvoreći mir..."

Vodjstvo Duha Božijega je ono što označava svakog pravog vernika - Sina Božijega, a ujedno oslobađa od zakona. Ukoliko ste vođeni Duhom Božijim tada više niste pod Zakonom. Zbog toga ne možete biti Božije dete i istovremeno pod Zakonom. Ili jednostavnije, Božija deca nisu pod Zakonom.

Novi Zavet naučava logično, savršeno logično da su oni koji su u milosti vođeni Božijim Duhom i ne zavise o Zakonu. Možemo zaključiti da Bog zapravo nije ni očekivao da će čovek postići pravednost kroz održavanje Zakona, bilo u celini ili delovima. Pa iz kog razloga je Bog dao Zakonon da čoveku ako ga nije čovek mogao ispuniti? Zakon je dat da bi čovek bio svestan svoje grešnosti.

Zakon ispunjen u Hristu: Mat 5:17-18, Gal. 4:4-5 Luk. 24:44, Rim. 3,31; Rim. 10:4

Vernik koji prihvata zastupničku smrt Isusa Hrista kao ispunjenje Zakona namesto sebe sposoban je na taj način prihvatiti, bez kompromisa i povrede, svaku jotu i kovrčicu slova Zakona kao potpuno i nepromenljivo i istinskim. Vera u Hrista, naprotiv ona ga potvrđuje.

Rim 10:4 "Jer Hrist je svrha i svršetak Zakona da se opravda svako ko veruje."

Kao sredstvo kojim čovek može postići pravednost, Hrist je Zakon uklonio tako što je u potpunosti i jednom zauvek isplatio konačnu kaznu Zakona - SMRT umesto svih onih koji su bili pod Zakonom. Međutm u svakom drugom pogledu Zakon stoji, potpun i čitav, kao deo Božije reči, koja ostaje zauvek. Njena istorija, njena proročanstva i njeno opšte objavljene misli i naumi Božiji - sve ostaje večno i nepromenjeno i istinito.

Ivan Atila

ZAKON I "DESET ZAPOVESTI"

Izraz deset zapovesti se ne pominje nigde samostalno u Bibliji.Deset zapovesti predstavljaju samo sažet celokupni Mojsijev zakon iz prvih pet knjiga. To je sažetak i osnov celog zakona Al i on je dat jevrejskom narodu. Prva zapovest glasi: " Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz ZEMLJE EGIPATSKE iz doma ropskoga, nemoj imati drugih Bogova pored mene" ( 2 Moj 20,2-3). Očigledno da je za Izrael jer lepo kaže kome se obraća, onima koje je izveo iz Egipta.

Kada se to adventistima sugeriše oni naravno imaju svoja glupa objašnjena gde kažu da "Egipat i dom ropski" su simbolika i predstavljaju ropstvo grehu i da je to duhovni Egipat a to naravno nema veze sa istinom jer Mojsije dobija zakon nakon što je Izraelce izveo iz Egipta gde su godinama robovali i tada slave praznik Pashu kao znak sećanja na taj izlazak i celokupni zakon je posvećen slobodi Izraela posle godina ropstva (2 Moj 12,21-27; 2 Moj 12, 43 i 48).

Pavle za nas danas jasno naglašava za šta služi zakon za današnje doba a to je da nas dovede do Hrista (Gal 3,19-26; Rim 5,20-21). Jasno je da nismo pod zakonom (Rim 6, 14-15) i da za nas nisu propisane odredbe iz zakona ,obrezanje a pogotovo ne četvrta zapovest subote (Kol 2,16-17). Zasto bi subota bila važna hrišćanima kada je očigledno da je taj dan vezan za Izrael jer su izvedeni iz Egipta i da bi na taj dan se posvetili Bogu i znali ko je njihov Otac i Stvoritelj (2 Moj 31,17; Jez 20,20). Isto tako u 3 Moj 23,3 jasno se kaže da se ona praznuje medju "domovima VAŠIM". Reč "Vama" se odnosi na one kojima se Bog obraća preko Mojsija a to su Izraelci koji su izašli iz Egipta doslovno a ne u duhovnom smislu. isaija 58,13-14 jasno govori da se odnosi na dom Jakovljev i da ako drže subotu biće uzdignuti.

Svi su sagrešili (Rim 3,23) a svako ko ne održi ceo zakon (613 zapovesti iz Mojsijevih 5 knjiga ) onda je proklet (Gal 3,10-11). Na svim mestima kod Pavla se jasno vidi da je opravdanje i spasenje samo verom bez dela zakona (Efe 2,8-9; Rim 4,4-5).

Zaključak je da zakon nije propisan za spasenje nego da nas dovede do Hrista da bismo se verom u Hristovo delo na krstu spasili. Zakon samo dovodi do spoznaje greha da bi svaki čovek video gde mu je stvarno mesto i koliko je bespomoćan.(Rim 7, 7-25). Zakon je dat Izraelu da bi mogli da uspostave državu i da imaju sistem pravila i da bi imali merilo po kome treba da žive. Zbog toga dobijali i blagoslove i prokletstva ukoliko bi bili bolji ili lošiji u odnosu na zakon ( 5 Moj 28,1-2).

Petar Vulović

KOMPROMIS VERE I ZAKONA?

Neki smatraju da su se opravdali verom, ali potom ostaju opravdani vršenjem Zakona Mojsijevog. Dakle ipak su pomešali veru i Zakon, ali takvog kompromisa ne može, prema Bibliji, biti. Ne može čovek u isto vreme imati i svoju i Hristovu pravdu i u isto vreme pouzdati se u Boga i u Zakon, kao što ne može biti u isto vreme rob i slobodan. Pogledajmo šta Pismo o takvima govori.

Gal 4,21-31

"Recite mi vi , koji želite biti pod Zakonom, zar ne čujete Zakona? Ta pisano je da je Avraam imao dva sina, jednog od ropkinje i jednog od slobodne. Ali onaj od ropkinje rođen je po telu, a onaj od slobodne snagom obećanja. To je slika. Doista, te žene dva su Saveza: jedna s brda Sinaja u Arabiji, i odgovara sadašnjem Jerusalimu, jer robuje zajedno sa svojom decom. Onaj pak Jerusalem gore slobodan je: on je majka naša. Vi ste braćo kao Izak, djeca obećanja. I kao što je onda onaj po tijelu progonio onoga po duhu rođenoga, tako je i sada. Nego, što veli Pismo? Otjeraj sluškinju i sina njezina,j er sin ropkinje ne smije biti baštinik sa sinom slobodne. Zato braćo, nismo djeca ropkinje nego slobodne."

Avraam je hteo da pomogne Bogu uzimajući Aagaru za naložnicu. Ali Božije obećanje se odnosilo na Avraamovu ženu Saru, a ona je bila nerotkinja. Ismail se rodio prirodnim putem po telu. Avraam je rastao u veri i kad je ostario i onemoćao i više nije mogao da ima dece ni sa jednom ni sa drugom, prestao je da se uzda u Boga i u SEBE i počeo da se uzda samo u Boga. Bog je učinio čudo i dobili su dete obećanja Izaka. Pavle kaže da Sara i Agara slikovito predstavljaju dva Zaveta, stari i novi sa Gologote. I šta se događa? Ismail sin Starog Zaveta, tj Zakona, progoni Isaka, Sina Novog Zaveta. Onaj rođen po telu progoni onog rođenog po Duhu. Pavle kaže da je i danas tako. Oni koji smatraju da je pored vere u Gospoda Isusa Hrista, neophodno držati i Zakon, puni su samopravednosti i smatraju da samo njihova crkva ide u nebo, jer samo ona drži Zakon, ostale crkve su bludnica ili njene kćeri iz Otk17. Da li Biblija piše negde da kad su hrišćani ispunjeni Duhom Svetim i spašeni milošću i imaš Duha, vrši još i Zakon i bićeš savršen. NE Nego naprotiv. Biblija kaže: "Otjeraj sluškinju i sina njezina, jer sin sluškinje ne smije biti baštinik sa sinom slobodne."

Neka Gospod pomogne da niko ko je započeo S Duhom Svetim ne završi s telom Zakonom. Videli smo da se Zakon nikako ne može i ne sme uvlačiti u živote onih koji su deca slobodne. Gal 3,18 Doista, ako se baština zadobiva po Zakonu, ne zadobiva se po obećanju. Dakle kompromis između vere i Zakona nije moguć.

Ivan Atila

ZAKON SLOBODE

Šta je „zakon slobode“? Jakovljeva poslanica bila je jedna od prvih novozavetnih knjiga koje su napisane. Jedini zakon u koji su mogli "gledati" bio je pisani Božji zakon. Mnogi misle da zakon slobode ne može biti referenca na Mojsijev zakon jer su ga Petar i Pavle nazvali „jarmom ropstva” (Dela apostolska 15:10; Gal 5:1). Zakon je bio „jaram ropstva“ onima koji su ga morali poštovati da bi se spasili. Iako sam zakon ne može spasiti (Rim 3,20), svejedno je bio potreban za spasenje (Luka 1:5-6). Kao nacija, Izrael je propao pod starim savezom, ali će biti spašen kad Bog sklopi novi savez s njima kad se uspostavi milenijumsko carstvo (Jev 8:6-13).

Prema novom savezu, Izrael će držati zakon od srca jer će biti ispunjeni Duhom Svetim. Ako se zakon drži iz srca, to nije „jaram ropstva“, već „zakon slobode“ (Ps. 119:32, 45; Jn. 8:31-32). Jevreji kojima je Jakov pisao bili su ispunjeni Duhom. Crkva evanđelja obrezanja iz Dela Apostolskih bila je slika Izraela u doba Milenijuma (Jezek. 36: 24-28). Crkva carstva živela je po zakonu (Dela 2:1, 46; 3:1; 5:42; 21:20). Bog nije ukinuo zakon (Hrist ga je ispunio za nas, Rim 10: 1-4). Hrist će vladati zakonom u budućem dobu Milenijuma (Isa. 2:1-5).

Naravno današnja crkva - Telo Hristovo nije pod zakonom, već pod milošću! Je li to moje mišljenje? Ne, to je apostol pagana Pavle rekao nadahnut od Boga.

KAKO ZAKON MOŽE BITI SVET I DOBAR, KAD NAS UBIJA?

Zakon jeste dobar jer sudi greh i otkriva čoveku gde se nalazi da bi promenio pravac kretanja. Kao što je šiba korisna za isterivanje bezumlja u detetu tako je zakon u svrsi vaspitanja. Da li je šiba dobra? Naravno ali nije dobar greh u nama jer da nemamo greh ne bi bili pod udarom šibe (zakona).

Kad je zakon zlo? Zakon može biti i ogromno zlo ali ne zbog toga što je zaista zakon takav jer on uopšte nije zlo, ali može postati čoveku koji ne razume svrhu zakona kao vaspitača već u njemu gleda spasenje. Najveća greška je tražiti spasenje u zakonu jer je zakon sredstvo PRAVDE, a pravda ubija greh i grešnika znajući da smo SVI GREŠNI i po zakonu bi svi bili pobijeni zbog zakonske pravde. Tamo gde vam zakon nude kao meru spasenja bežite odatle da i vi ne upadnete pod prokletstvo jer su zakonici dužni SAV ZAKON TVORITI, a to znači sve što je Mojsije napisao svojom rukom i Bog svojim prstom i ako SVE ne održi kriv je i pod prokletstvom je!

Slovo zakona nemilosrdno sudi razdvajajući dobro od zlog kao izvršitelj dok duh zakona želi da nas sačuva i vaspita privlačeći nas Bogu kroz pokajanje. Duh zakona je savetnik dok je slovo sudija koji sudi po datoj mu vlasti zbog pravde da bi se greh pokazao odviše grešnim čiji svršetak je smrt.

OBREZANJE

Apostol Pavle reče da onaj koji se obrezuje zbog spasenja dužan je SAV ZAKON TVORITI. Vi otvorite Bibliju i čitajte u 3.Moj. 26 glavu potom u 5.Moj. od 4 do 27 glave i nigde ne čitamo da Mojsiju Bog govori kako se od tad imaju obrezivati, toga tamo uopšte nema pa zašto se onda Pavle poziva na SAV ZAKON kad kod Mojsija nema zakona o obrezanju?

Zato što je zakon o poglavarstvu i zakon o obrezanju dat pre toga i on se podrazumevao kao celina - sav zakon. Pavle obrezuje sina jednog Grka i nema zakonske kletve, a isti Pavle govori Galaćanima da su zbog obrezanja došli pod zakonsku kletvu, u čemu je problem? Mladi Grk je prihvatio judaizam i po zakonu je trebao biti obrezan kao što je pod krovom Jevrejina morao odmarati svako u sedmi dan. Hrišćani iz Galatske zajednice su već primili Duha Svetog PO VERI, a na nagovor zakonika obrezali su se da bi bili deca Avramova iako su već postali verom deca Božja oni se vratiše pod dela zakona kao znak iako su primili veći znak po Duhu Svetom zato ih Pavle kritikuje.

Dakle od Avrama ide obrezanje koje se POMINJE kod Mojsija kao Božja uredba od ranije tako vidimo da SVE upisano u knjizi Mojsijevoj je isto važno, a ne samo reči izgovorene na gori Sinajskoj jer na Sinaju obrezanje uopšte nije pomenuto. Da su se Galati obrezali zbog zdravstvenih razloga ne bi bili krivi, ali oni to učiniše kao znak vere i prihvatanja te tako pogrešiše. Pavle kuka nad njima jer ožalostiše Duha svojim delom zakona držeći veće obrezanje od Duha Svetoga i zato ih zove nerazumnima! Vi nemojte biti nerazumni zato znajte da onaj ko želi biti pod zakonom zakon će ga osuditi i prokletstvom poklopiti.

SLOBODA OD ZAKONA

Galatima 5 glava objašnjava da je jaram ropstva zakon Mojsijev u kom je mnoštvo uredbi i zapovesti koje niko nije uspeo održati da ne sagreši ni u jednoj tački, a ko u jednoj sagreši kriv je za sve! Ko hoće da se pravda ili dokazuje svoju pravednost zakonom on se uzda u zakon i time mu nije Isus uzdanica, zato Pavle kaže da takav želi ropstvo a gde je ropstvo tu si sluga, a ne sin i zato pod zakonom vlada strah i nesigurnost.

Zakonik otpada od blagodati jer se blagodat prima po veri, a ne po delima. Sloboda se sastoji u pristupu Bogu kao Ocu, a ne kao gospodaru. Sloboda ne gleda na zakon sa strahom jer nije pod njim, a to ne znači da čovek ima slobodu grešenja ali zato ni ne gleda na zakon kao sredstvo spasenja. Deca ocu slobodno pristupaju i priznaju grešku i ZNAJU da im je oprošteno dok sluga nije siguran. Koje Duh vodi oni se uklanjaju od dela tela i time nisu pod udarom zakona. Sloboda je život u ljubavi, a to je praštanje i trpljenje i na to NEMA ZAKONA - OSUDE.

Ko je u Hristu živeće u ovom zakonu slobode po ljubavi i praštanju, a ko je neveran taj sam pokušava svojim delima postići pravdu držeći nešto iz zakona osude, a pošto neće uspeti održati SAV ZAKON pada u prokletstvo.

To je velika zamka za nevernike jer nevernici omalovažavaju Hristovu žrtvu i svoja dela uzdižu kao meru pravednosti, zato u svojim delima kroz držanje nečega vide pravdu i da su oni bolji od drugih ne znajući da su načinjeni sinovima pakla jer ih slepe crkvene vođe zarad lakomog dobitka uvukoše u prokletstvo. Dajte desetak i dobri ste…ali tamo gde stoji obaveza desetka stoji i kamenovanje i obrezivanje.. Zašto vam ti pismoznanci to ne rekoše? Držite subotu ona će vas zapečatiti za život? Pavle i vama kaže IZGUBISTE HRISTA.

Slepe vođe nameću omču zakona na vratove drugima čineći ih dvaput gorim sinovima pakla koji će još revnosnije vući u pakao lako zavodljive ljude. Apostol reče da ni oni ni njihovi očevi ne održaše zakon, a ovi slepci vas lažu da će vas zaobići prokletstvo i da će ono slovo na kamenu urezano što Pavla UBI vas zapečatiti za život jer je to slovo Pavlu služba SMRTI, a vama će kao biti služba za život..