Milost

Značenje Milosti

Morate shvatiti da različite religije i crkve koriste i definiraju iste riječi na različiti način.
Milost je jedna od takvih riječi što ljudi različito naučavaju i opisuju, većina na pogrešan način zbog utjecaja tradicije i lažnog nauka.

Dakle, što ustvari znači Milost?

Milost je kad netko drugi učini nešto tebi na korist, koju ti nisi zaslužio.
Milost jednostavno sadržava tri osnovna elementa:

1) Ti nisi ništa učinio;
2) Imaš korist od toga;
3) Nisi zaslužio.

Ako si svojim djelima nešto ostvario, tada nije milost. Ako si sagradio svoju kuću, tada ju nisi dobio po milosti. Ako si nešto zaslužio svojim rukama, tada nije besplatan dar.

Rimljanima 11:6 A ako je po milosti, nije više po djelima; inače milost više nije milost. A ako je po djelima, nije više milost; inače djelo više nije djelo.
Rimljanima 4:4 A onomu koji radi, plaća se ne računa po milosti, nego po dugu;

Sad vrlo jasno vidimo da religija i svi njeni sakramenti nisu milost. U religiji čovjek mora vršiti sakramente milosti (što ustvari tada nije milost). Dok istinska milost ne traži od tebe nikakva djela ili tvoj vlastiti trud.
Milost je dana samo onima koji nisu zaslužili. Onima koji znaju da su grešnici pred Bogom (Rimljanima 3:10).
Milost je jednostavna i treba sadržavati sva tri elementa koja smo naveli, inaće više nije milost.
Najveći i najbitniji primjer milosti u ljudskoj povijesti se nalazi u propovjedanju Križa. A to je Kristovo Evanđelje Milosti.
Krist je prolio svoju nevinu krv, umro, pokopan i uskrsnuo za naše otkupljenje od svih naših grijeha. On je učinio sve ono što mi nismo mogli. Sve za našu vječnu korist.

Njegov dragocjen dar je ponuđen besplatno svim bezbožnim grešnicima na svijetu pod jednim uvjetom! Ako povjeruješ da je Krist sve učinio što je potrebno za tvoje spasenje, pomirenje, otkupljenje, posvećenje i proslavljenje (Rimljanima 3:23-26; 4:5; 5:1-12; 1.Korinćanima 15:1-4, Titu 3:5-7; 2.Korinćanima 5:21, Efežanima 1:13).

Spasenje je milošću po vjeri, ne po našim djelima nego besplatan dar (Efežanima 2:8,9). I to se odnosi danas svima na vječnu korist, na sve koji znamo da nikada ne možemo učiniti dovoljno dobrih djela da bi se spasili, nego se pouzdajemo u Krista, i jednom kad smo to učinili tada nas je Duh Sveti zapečatio za Dan otkupljenja. Vječni život smo dobili besplatno onog trenutka kad smo povjerovali i zato ga sada trebamo živjeti da naš dar vječnog života reflektira budući život u vječnoj slavi. Sada se treba dičiti milošću Božjom.

Na slavu Božju po našemu Spasitelju Isusu Kristu!

Petar Bradvić

Milost Božija ili prokletstvo zakona?

1. Pavle izriče anatemu nad svima koji nose DRUGO JEVANĐELJE, a to znači drugu poruku o načinu spasenja. Apostoli su propovedali Isusa raspetog i vaskrslog koji je došao da ukloni naše grehe isplativši cenu za prestup svojim životom i to pogađa svaku osobu uzrokujući radost zbog Isusove milosti kao što je Zahej radosno rekao da će drage volje dati višestruko ako je koga zakinuo.
Tako SVI kao grešni tražimo izlaz, a on nije u zakonu jer zakon nije ni dat za spasenje nego za osudu da se greh pokaže odviše grešnim. Pravi vernici šire RADOSNU VEST gde je izlaz iz osude i smrti kroz Isusa dok oni što nude držanje zakona kojim će se kako kažu samozapečatiti utvrdivši se u istini jer je njima zakon istina, a ne Isus oni nose drugo jevanđelje.

2. Noseći zakon time omalovažavaju namiren dug i izmirenje pa žele svojim trudom postići spasenje jer ne vide da je Isusova krv bila dovoljna cena da sve pokrije. Ko to ne shvata taj je pod pritiskom zakona i sudi druge po merilu za osudu dok slobodni u Isusu se raduju i po ljubavi žive BEZ STRAHA.

3. Pokušavajući da održe zakon iako to nikome nije uspelo jer bi bio bez greha oni sebe stavljaju pod prokletstvo jer piše da je proklet koji nebi održao SAV ZAKON "jer je pisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakonskoj da čini."

4. Isus na krstu reče SVRŠI SE i koji ne veruju u radosnu vest oni uzimaju zakon kako bi oni "pomogli" Isusu da ne budu toliko grešni i time padaju u zamku đavolju ispadajući iz milosti trče pod osudu hvaleći se da su bolji od drugih grešnika jer oni kao nešto drže i time su pravedniji, a tako je i farisej mislio ali nije opravdan jer je njegova pravda i držanje NEČISTA HALJINA.

5. Ko se u Hrista krsti u Hrista se oblači i više ne trči pod ropstvo osude - zakona već prilazi VEROM i dobija PRAVDU. Ne čineći NIŠTA već VERUJUĆI. To nevernicima NIKAD neće biti jasno kako se čovek može spasiti bez svojih dobrih dela jer ne gledaju na ljubav Božiju već mere ljudskim očima pravdu kao fariseji i naravno prave ogromnu grešku odlazeći u pakao umesto u raj samo zbog toga što su ODBILI BESPLATNI MILOSTIVI DAR ŽIVOT VEČNI i tako pogazili Hristovu ljubav i krv svetu koja mu je POKLONJENA ne zbog zasluga već zbog Božje ljubavi.

Ovo sadašnje doba možemo s pravom nazvati Dobom Milosti jer:

1. SPAŠENI smo milošću (Rim. 3:24; 11:6)

Jedino evanđelje po kojem smo spašeni u ovom sadašnjem dobu je „evanđelje milosti Božje“ (Dela 20:24; 1. Kor. 15:1-4; Ef. 1:13). Dodati bilo kakva ljudska dela evanđelju milosti Božje znači izopačiti ga (Gal.1:6-12).

2. STOJIMO u Milosti (Rim. 5:1-2)

Mi ne živimo pod religijskim sistemom zasnovanim na performansama. Ne radimo na prihvatanju kod Boga jer nas je On već prihvatio u voljenom (Ef. 1:6). Živimo pod milošću (Rim. 6:14). To znači da je osnovni princip delovanja u odnosu vernika s Bogom i drugima milost. Zakon je rekao: "Čini i budi blagoslovljen." Milost kaže, "Blagoslovljen si, sada to učini." Živeti pod milošću ne znači da imamo slobodu grešenje!

3. MI SLUŽIMO po milosti (Rim. 12:1-8)

Hrist ima ulogu koju treba da ispuni svaki član Njegovog Tela (Ef. 4:16). Znakovi i darovi prestali su sa padom Izraela i dovršenjem Božje reči (1. Kor. 13:8-13). Međutim, načelo je da nam Bog daje milost koja nam je potrebna da ispunimo svoje odgovornosti u službi i danas vredi.

U svetlu ovih divnih istina, zar ne bismo trebali naglašavati Božju milost? To je jedini način da se grešnici spasu! To je jedini način na koji će sveci živeti za Boga. Milost je ta koja nas uči kako da živimo pobožno u ovom sadašnjem svetu (Titu 2:11-15). Poznajete li milost Božju u istini (Kol. 1:6)?

Vernik milosti znači da razume spasenje milošću po veri, da je spasenje besplatan dar, i da spasenje od pakla čovek ne može zaslužiti svojim dobrim delima jer smo svi grešnici i svi smo rođeni na Adamovu grešnu narav. To je ono najbitnije za svakoga čoveka.

Čovek je spašen i dobija na dar večni život kad spozna da je grešnik i da je bez nade (pokajanje - promena misli), i tada poveruje u Hristovo savršeno i dovršeno delo. Zakon Božji je dan čoveku da mu pokaže i objavi da je grešnik, i da zaslužuje kaznu. Zakon u Bibliji nikad nije dan da se čovek po njemu spasi, nego da ga optuži i osudi, kad čovek spozna da je prekršio zakon, tada shvati da mu treba Spasitelj. A Radosna vest (Hristovo Evanđelje Milosti) je da nas je Hrist spasio, otkupio, pomirio i proslavio svojom krvlju na krstu, umro za naše grehe i vaskrsnuo za naše opravdanje kao dokaz da su svi gresi oprošteni, jer da Hrist nije platio za sve naše grehe ne bi bio vaskrsnut. Zato je čoveku bitno da veruje u Hrista (Boga objavljenog u telu) kao otkupninu na krstu za njegove grehe i u Njegovo vaskrsenje. Budući da je Hrist jedini bio bez greha, On jedini poseduje Božju pravednost, dok je mi nemamo. Na krstu je Bog uračunao sve naše grehe Hristu, da bi nama koji poverujemo bila uračunata Božja pravednost, i to je dar Božji. Božja milost obiluje nad grehom.

Čovek kada je spašen i kad sagreši tada Bog ne vidi njegov greh jer vidi svog Sina koji je platio taj greh. Hristova krv je toliko moćna da može pokriti i oprostiti sve naše grehe (prošle, sadašnje, buduće). Uostalom kad je Hrist umro svi naši gresi su bili u budućnosti jer je On umro pre 2000. godina. To znači da su svi naši gresi plaćeni. Zato je jako bitno shvatiti spasenje verom, bez naših dela, samo vera spašava jer je spasenje dar, a ne naša zasluga, nema hvalisanja grešnika pred Bogom.

Čovek kad svojevoljno poveruje u Hrista kao svoga jedinoga Spasitelja, tada ga Duh Sveti (treća Božanska osoba) krsti i identifikuje sa Hristovom smrću i vaskrsnućem. Razapeti smo sa Hristom i sada On živi u nama putem svoga Duha koji nas je i zapečatio za Dan otkupljenja novoga tela. Imamo večnu sigurnost jer je spasenje besplatan Božji dar, jednom spašen, zauvek spašen! Naša dela nakon spasenja će odlučivati o našoj večnoj nagradi koja će se pokazati na Sudu Hristovom nakon uznesenja crkve. Nagrada zavisi o duhovnom plodu kojeg smo donosili kao vernici. Zbog toga je jako bitno da čovek spozna svoj novi identitet u Hristu kao novo stvorenje.

A sada kako živeti kad smo spašeni, tj naša služba? Isto onako živimo kako smo i spašeni, milošću po veri!! Neki ljudi misle, spašeni smo milošću, e sada smo pod zakonom pa moramo vršiti zakon, to je laž!

Život vernika je motivisan ljubavlju, ljubav Hristova nas obuzima i potiče da činimo dobra dela, a ne da nas vraća pod Zakon! Zakon je nemoćan da nas usavrši jer nikoga nije učinio savršenim, to jasno vidimo u Starom Zavetu. Pavle naziva zakon nemoćnim; i to govori spašenim vernicima u Galatiji koji su spašeni kao i mi. Svrha Božjeg Zakona je da nas osudi i da pokaže pravu sliku nas grešnika.

Evo kako funkcioniše život vernika; sve što radim je na slavu Božju, a to je proslavljanjem Hrista kao Spasitelja, a dobra dela koja činim je zbog toga da proslavim Spasitelja i da nespašene dovedem do Hrista. To je jedini cilj i bit vere. Ako činim dobra dela zato da ja budem savršen onda se uzvisujem i postajem ohol. Ja sam savršen samo u Hristu i samo Njega proslavljam, On je učinio sve za mene, ja sam mrtav, moje telo je razapeto sa Hristom i moj je život skriven s Njim. Hrist živi u meni!

Kad danas kažemo Zakon, to ne mora samo značiti Mojsijev, zakon može značiti i današnji tzv hršćanski zakon koji ljude stavlja pod neka pravila, norme itd, a to je definicija religije i legalizma. Religija uvek uzvisuje čoveka kroz opravdanje dobrim delima, što je krivoverje jer tada ukidamo Hristovu pravednost.

Naša poniznost, slabost i nemoć je naša realnost i stoga se trebamo potpuno pouzdati u Boga i u Njegovu snagu, Hrist tada živi u tebi u potpunoj slobodi.

Jako je bitno što vernik čini nakon spasenja, jer će svaki od nas dati račun pred Bogom na Hristovom Sudu. Oni koji su hodali u Duhu i u Božjoj slobodi će primiti nagradu, a oni vernici koji su sebe stavili pod Zakon ili koji su hodali u telu će štetovati na Hristovom Sudu, neće primiti nagradu.

Praktične stvari koje su bitne kod vernika za rast u veri: Kao prvo najbitnije je čitanje i učenje Biblije, tada reč Božja deluje u vama, Biblija je Mač Duha, i ona razdvaja u tebi telesno od duhovnog. Mudrost, razumevanje i znanje Božje ti daje rast u veri. Čovek kad je tek spašen, on je beba u Hristu, treba mu duhovne hrane, a to je Biblija. Ali Bibliju treba pravilno razdvajati tj znati što je za danas, što je za prošlo doba i što je za buduće doba. Ne možete uzeti nauk koji je za Izrael i primeniti ga za danas. Kao npr Petar nije naš Apostol, dvanaest apostola su apostoli za narod Izrael i oni će suditi dvanaest plemena Izraela. Naš apostol je Pavle jer je on poslan paganima, a to smo mi, čak i današnji Izrael se smatra paganskim za Boga.

Druga stvar koja je bitna je molitva u zahvalnosti, bilo što možete moliti, ali sa većim biblijskim znanjem počinjete moliti onako kako Bog želi da molite jer tada znate koja je volja Božja za danas. Molitva razbuđuje instalirani nauk u vama i ona je pokretač duhovnog života u vama.

Treća stvar je evangelizacija, i to je jako bitno jer je Božja volja da se svi ljudi spase, a budući da smo mi Hristovo telo, Bog preko nas ambasadora danas deluje da proslavimo Njegovu Milost i Spasitelja Isusa Hrista. Ako imamo ljubavi tada nećemo dopustiti da nespašeni završe u paklu, stoga trebamo propovedati Hristovo evanđelje Milosti koje je snaga Božja za spasenje svima koji veruju.

I nakon toga idu ispravci, ukori, pomaganja, izgradnja itd.

Biblija treba biti prevedena u skladu sa Engleskom King James Version, treba biti prevedena iz Hebrejskog Masoretskog teksta za Stari Zavet, i Sirijskog Prihvaćenog (textus receptus) grčkog teksta za Novi Zavet. Na našem jeziku je najbolja Daničić-Karadžić, čuvajte se Vatikanskih verzija koje dolaze iz Aleksandrijskih korumpiranih izvora.

Čitanje Biblije: Obavezno prvo proučiti Pavlove poslanice, jer je on naš Apostol za pagane. Njemu je vaskrsnuti Hrist dao informacije za današnje doba milosti, samo njemu, i to je bilo skriveno do Pavla, TAJNA MILOSTI BOŽJE.

Kad taj program završi Bog će opet nastaviti tamo gde je stao sa Izraelom (Dela 7), a to čitate od Jevrejima do Otkrivenja; te knjige nisu za danas da ih sledimo u nauci. Ali mi trebamo sve knjige u Bibliji proučavati do zadnjeg detalja. Svaki stih u Bibliji je istinit i duhovan, ali nije svaki stih u Bibliji da ga sledimo u nauku. Naravno postoje transdispenzacijski stihovi u Bibliji koji vrede za sva doba.

U Bibliji je glavno pravilo: Ko govori, što govori, kome govori i jesam li ja u toj grupi slušalaca. Ako doslovno ne shvatite kontekst i ne sledite ta pravila, imaćete veliku konfuziju, kao što i vidimo danas u hrišćanstvu. razlog toga je jer ne razumeju što je Božja volja za danas u dispenzaciji Božje milosti, a što je za Izrael i zakon tj proročki program.

Poslanica Rimljanima je danas temelj za svakog vernika, nju treba proučiti detaljno, zatim sve ostale Pavlove poslanice do Filemona, a tek nakon toga sve ostale knjige u Bibliji.