Brak i razvod

Kakve su uloge muža i žene u braku?

Iako su muškarci i žene jednaki pred Bogom, Biblija svakome daje određene uloge u braku. Muž treba da preuzme vođstvo u domu (1. Korinćanima 11:3; Efescima 5:23). Vođstvo ne bi smelo da bude diktatura, snishodljivost ili ulagivanje ženi, već po uzoru kako Hrist vodi crkvu. "Muževi, volite svoje žene - kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, očistivši je vodenim kupanjem i rečju” (Efescima 5:25-26). Hristos svojoj crkvi pokazuje ljubav kroz saosećanje, milost, opraštanje, poštovanje i nesebičnost. Muževi treba da vole svoje žene na isti način.

Žene treba da se povinuju autoritetu svojih muževa. „Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, jer muž je ženina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao spasitelj svoga tela. I kao što se Crkva pokorava Hristu, tako i žene da se pokoravaju muževima u svemu“ (Efescima 5:22-24). Iako žene treba da se pokoravaju muževima, Biblija na nekoliko mesta govori muškarcima kako da se odnose prema svojim ženama. Muž ne sme da bude diktator, već da uvažava svoju ženu i njeno mišljenje. Štaviše, Efescima 5:28-29 uči muškarce da vole svoje žene kao što vole svoje telo, hrane ga i brinu se o njemu. Čovekova ljubav prema svojoj ženi treba da bude ista kao Hristova ljubav prema svom telu, crkvi.

“Žene, pokoravajte se muževima kao što priliči u Gospodu. Muževi, volite svoje žene i ne ljutite se na njih” (Kološanima 3:18-19). “Tako i vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazivajući im poštovanje kao sunaslednicama životne blagodati, da vaše molitve budu bez smetnje” (1. Petrova 3:7). Iz ovih stihova vidimo da uloge muža i žene karakterišu ljubav i poštovanje. Ako se muž i žena vole i poštuju onda autoritet, vođstvo i podređenost ne predstavljaju nikakav problem.

Što se podele obaveza u kući tiče, Biblija savetuje muževima da zbrinu svoju porodicu. To znači da muž treba da zarađuje dovoljno novca da podmiri sve potrebe svoje žene i dece. Ako se ne pobrine za porodicu, snosiće duhovne posledice. “A ko ne vodi brigu o svojima, naročito o domaćima, odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje” (1. Timoteju 5:8). Dakle, čovek koji se ne trudi da obezbedi svoju porodicu ne može da se nazove hrišćaninom. To ne znači da žena ne može da pomogne u obezbeđivanju porodice. U 31. glavi Priča Solomunovih nalazimo ženu koja se brine o svom domaćinstvu, ali je prvenstveno muž taj koji zarađuje za porodicu. Premda bi i muž trebalo da pomaže oko dece i u kućnim poslovima, u tekstu vidimo da je kuća pre svega ženino polje uticaja i odgovornosti. I premda nekad leže kasno i ustaje rano, njena porodica je dobro zbrinuta. Za mnoge žene takav život nije lak, naročito u bogatijim zapadnim državama. Veliki broj njih je pod stresom i rastrzane su do tačke pucanja. Da bi se otklonio stres, muž i žena treba da se mole i drugačije organizuju prioritete, sledeći biblijske instukcije o ulogama u braku.

U svakom braku dolazi do konflikata kada se radi o podeli obaveza, ali ako su oba supružnika podređena Hristu, konflikti će biti zanemarivi. Ako se bračni par često prepire zbog toga i svađe su ono što karakteriše njihov brak, reč je o duhovnom problemu. U tom slučaju supružnici treba da se posvete molitvi i pre svega podrede Hristu, a zatim i jedno drugom, s ljubavlju i uvažavanjem.

Šta nam Biblija govori o razvodu i ponovnom braku?

Možda je najdetaljniji biblijski odlomak o razvodu 1. Korinćanima 7:10-16 gde Pavle piše: " A oženjenima zapovijedam, ali ne ja, nego Gospod, neka se žena ne odvaja od muža : Ali i ako ona ode, neka ostane neudata, ili se pomiri sa svojim mužem, i neka muž ne ostavlja svoju ženu. Ali ostalima govorim ja, a ne Gospod: Ako koji brat (hrišćanin) ima ženu koja ne vjeruje (a žena koja nije hrišćanka) , i ona je zadovoljna da živi s njim, neka je ne ostavlja. A žena koja ima muža koji ne vjeruje, i ako je on zadovoljan da živi s njom, neka ga ne ostavlja. Jer nevjerni muž je posvećen od žene, a žena nevjernica je posvećena od muža; inače bi vaša djeca bila nečista; ali sada su sveti. Ali ako nevjernik ode, neka ode. Brat ili sestra nisu u ropstvu u takvim slučajevima : ali Bog nas je pozvao na mir. Jer šta znaš, o ženo, hoćeš li spasiti svog muža? ili kako znaš, čovječe, hoćeš li spasiti svoju ženu? "

Isus je rekao u Mateju 5:31-32: " Rečeno je: ko otpusti svoju ženu, neka joj da knjigu raspusnu; a ja vam kažem, da ko otpusti svoju ženu, osim za razlog preljube, navodi je na preljubu ; i ko god se oženi njome koja je razvedena, čini preljubu. " On takođe kaže u Luki 16:18: " Ko otpusti svoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu ; i ko se oženi raspuštenicom čini preljubu. " Matej 19:3-9 objašnjava ovo dalje: " I fariseji su mu (Isusu) došli , iskušavajući ga i govoreći mu:Da li je dozvoljeno muškarcu da otpusti svoju ženu zbog svakog razloga? A on im odgovori i reče im: "Zar niste čitali da ih je onaj koji ih je stvorio na početku načinio muško i žensko, i rekao: Zbog toga će čovjek ostaviti oca i majku i prionuti uz svoju ženu. dvoje će biti jedno tijelo? Zbog toga nisu više dvoje, nego jedno tijelo. Ono što je, dakle, Bog spojio, čovjek neka ne rastavlja. Oni mu govore: Zašto je onda Mojsije naredio da se da raspusnu knjigu i da je otpusti? Reče im: Mojsije vam je, zbog tvrdoće srca vaših , dopustio da otpustite svoje žene; ali od početka nije bilo tako. a ja vam kažem,ko god otpusti svoju ženu, osim zbog preljube, i oženi se drugom, čini preljubu; " Marko 10:2-12 takođe sadrži ovo učenje, plus uključuje u stihu 12: " I ako žena otpusti svog muža i uda se za drugoga, čini preljubu. "

Iz odlomka 1. Korinćanima jasno je da se hrišćani ne bi trebali razvoditi jedni od drugih. I, hrišćanin oženjen nevernikom ne bi trebalo da se razvede od nevernika, osim ako nevernik želi da ode. Tada bi razvod bio u redu, a vernik bi bio slobodan da se ponovo oženi.

Ali hrišćani bi se trebali venčavati samo sa hrišćanima. To vidimo u 1. Korinćanima 7:39: " Žena je vezana zakonom sve dok je njen muž živ; ali ako joj je muž mrtav, ona je slobodna da se uda za koga hoće; samo u Gospodu . " Izraz "samo u Gospodu" znači da se ona treba udati samo za muškarca koji je ud tela Hristovog. Slično, Pavle je napisao u 2. Korinćanima 6:14: " Ne uprežiite se u jarmu zajedno sa nevjernicima : jer kakvo je zajedništvo pravednosti s nepravedom? i kakvo zajedništvo ima svjetlost s tamom? " Ovo se odnosi ne samo na brak, već i na mnoge aspekte odnose sa drugima.

Iz odlomaka po Mateju, čini se prilično jasnim da je razvod u slučaju preljube bio prihvatljiv prema zakonu. Možda bi bilo logično pretpostaviti da bi to takođe bilo istinito u ovoj sadašnjem dobu milosti. Ali nije nam poznat odlomak u Pavlovim spisima crkvi koji bi odobrio razvod u slučaju preljube. Skloni smo da mislim da bi to bilo prihvatljivo. Ali da bi se hrišćani razveli zbog bilo čega manje od preljube sigurno bi bilo suprotno Reči Božjoj.