Sotona i Đavoli

SOTONA

Mnogi ljudi danas ne veruju u stvarno postojanje Sotone, za njih je to mit ili ideja. Ako ipak veruju, onda kao po pravilu imaju pogrešnu sliku o njemu. Tako, izreka koja kaže: "Sotona će te naterati da veruješ u jednu od ove dve stvari, da on nije stvaran ili da je veoma moćan", se pokazuje kao istinita.

Ljudi ga zamišljaju kao đavola sa rogovima, kozjim nogama, repom i sa trozubcem (vilama) u ruci i u crvenom kostimu. Međutim oni ne znaju da je on stručnjak za propagandu i prerušavanje. Rok zvezde o njemu pevaju pesme, dok ga njihovi obožavaoci pozdravljaju podignutom rukom i znakom "horns". Holivud snima filmove o njemu, gde ga neki vide u paklu, u vatri, kako muči ljude a drugi kao "slatkog đavolka", neku smešnu i nevinu karikaturu, koja bezazlena i bezopasna - poput dečije plišane igračke.

Sva svetska, a nažalost i mnoga crkvena mišljenja o ovom "princu tame" su veoma često pogrešna, jer istina je daleko uznemiravajuća. Njegova moć nije za potcenjivanje, on je u stanju da upravlja svetskim sistemima i ljudima (Ef. 6:11-12). Njegove glavne taktike su: slagati, pokrasti, ubiti i uništiti (Jn. 10,10). U svemu se protivi Bogu, tj. ima opsesiju da on bude taj kojeg će čovek poštovati kao boga.

Spašeni hrišćani, su njegova najveća smetnja za ostvarivanje njegovih planova - uništenja. Stoga su oni pored Boga njegovi prvi neprijatelji. Naravno, on je i ljuti antisemita, mrzi do uništenja Jevreje.

Biblija navodi mnogo stihova o Sotoni i njegovom delovanju, razmotrimo ih..

NJEGOVO POREKLO

Sotona je ustvari pali heruvim, sada je on vođa đavolima koji se zajedno sa njim opiru Božjim namerama, ipak on je podređen Božjoj suverenoj vlasti. Bez Božje dozvole ništa ne može da učini - Bog je taj koji mu ograničava polje delovanja (Jov 2,1-7). Ma koliko to nerazumljivo izgledalo, Bog je njemu dopustio da i dalje živi i deluje i to ponekad i kao sam izvršilac Božje pravde ili sredstvo za proveravanje čovekove krajnje odanosti Bogu. Najverovatnije da ga ovo čini još više nesretnim i ljutim, jer biva upotrebljavan od strane svog neprijatelje, tj. u korist Božijeg carstva.

Njegova imena govore o njegovom karakteru. Reč "Sotona" (hebr. Satan), koja se pojavljuje trideset i pet puta u Novom zavetu, znači "protivnik" (Jov 2,1; 1. Dn. 21,1). Drugo mu je ime "Đavo" (grčki: diabolos), što znači klevetnik, odnosno optužitelj (pojavljuje se trideset i sedam puta u Novom zavetu). Takođe je nazvan i "Zli", "nečastivi" (grčki: hoponeros), čemu odgovara starozavetni naziv "Belijal" (zloća) Mt. 5,37; Mt. 13,19; Mt. 13,38; Jn. 17,15; Ef. 6,16; 1. Jn. 5,18-19; 2. Kor. 3,15). Nazvan je "Kušač" i "Zmija" i uvek nastoji da ljudi postanu slični njemu - protivnici Bogu (Mt. 4,3; 1. Sol. 3,5). Takođe, poznat je i kao "Valzevul" (hebr: Baal-zevul). Ime pripada paganskom bogu (idolu) ali je modifikovano i primenjeno na sotonu, a znači "gospodar muva" ili "gospodar đubrišta", što naglašava njegovu vlast nad svim palim anđelima - đavolima.

Čini se da je on bio heruvin (branitelj Božje pravednosti ili svetosti) s obzirom na njegovo kasnije učestvovanje u optužbama; razvio se nalik policajcu koji je krajnje nepošten. Njegov pad je prethodio čovekovom padu (1. Tim. 3,6; 2. Pet. 2,4; Sud. 6; Isa. 14,12; Jezek. 28,11-13).

On je čovekov neprijatelj i još više od toga, on je neprijatelj Božji. Neprijatelj je Božji zato što se uvek suprotstavlja Božjoj odluci da Bog spasi i obnovi palog čoveka. Njegovo neprijateljstvo prema čoveku se očituje u tome što on kao javni tužilac, uvek pred Bogom zahteva najveću kaznu za greh.

On čoveka optužuje za sve, ljudima lažno prikazuje Boga i zavodi ih od Boga (Otk. 12,10; 1. Moj. 3; 1. Tim. 5,15). Svakome želi da uništi ugled. On je knez i vladar ovoga sveta - "delu čovečanstva koje je odvojeno od Boga i koje je protiv Boga" (grčki: kosmos - red u svemiru). On je gospodar "vazdušnog kraljevstva" (prostranstva), što upućuje na to da on deluje iz atmosfere - (duhovne) sfere koja je iznad ljudske, ali niža od Božje. On je bog ovoga doba, doba koje je suprotstavljeno dobu koje će doći (razdoblju od 1000 godina i večnosti). On je začetnik svake paganske religije i idolopoklonstva (1. Kor. 10,20).

Kao i ostali anđeli, i on je stvoreno biće koje se pre stvaranja materijalnih bića pobunilo protiv Boga. Jezek. 28,15-17 i Isa. 14,12 verovatno upućuju na njegovo prethodno stanje i pad koji je zatim usledio. Uzrok pada čini se da je bio njegov veliki ponos i želja da istisne Boga - da on postane poput boga. Poslednji odlomak iz Jezekilja se prvenstveno odnosi na vavilonskog i tirskog kralja; zbog njihovog đavolskog ponosa, oni su tipovi Sotone; oni neposredno upućuju na sam karakter Sotone.

Iz nama tajanstvenih razloga biće stvoreno savršenim, podleglo je zlu i palo u greh. Pošto Bog ne želi nasilno da gospodari nijednim bićem, i mora postojati mogućnost slobodnog izbora, tako je i Sotona napravio svoj izbor.

SOTONINA MOĆ I OGRANIČENJA

Ne treba ga potceniti. On ima moć nad ostalim palim anđelima (Mt. 25,41; Ef. 6,11-16; Otk. 12,7). On takođe upravlja svetom neobraćenih ljudi (Mt. 13,38-39; Dela 13,10; Dela 26,18, 1. Jn. 3,8-9). Poseduje vlast nad ljudima, ali je ustvari otimač vlasti, jer je Hrist pravi naslednik i vladar svih kraljevstva sveta (Lk. 4,6). Kušajući Isusa, sotona Ga je nagovarao da ga poštuje i zauzvrat Mu je obećavao kraljevstva sveta. Međutim, njih je Hristu kao Mesiji, već obećao Njegov Otac. Isus će se prilikom Svog drugog dolaska predstaviti kao "Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima", i zbaciće Sotonu (svezati) i vidljivo preuzeti otetu Mu vlast.

Sotona je skoro uvek povezan sa bolestima i smrću, jer je za oboje odgovoran (Lk. 13,16; Jn. 8,44; 2. Kor. 12,7; Jev. 2,14). Sa druge pak strane, stvarno izvršenje smrti ponekad je pripisano Božjim anđelima, a ponekad samom Bogu. Što se tiče smrti, hrišćanin je u Božjim rukama i onda kada boluje i pati. Hrišćaninu se ništa ne može dogoditi bez Božijeg dopuštenja.

SOTONINA SUDBINA

Veliki sotonin protivnik jeste sam Bog. Bog je dozvolio Sotoninu prisutnost u svemiru, ali je takođe pokrenuo proces kojim će sotonu potpuno da uništi.

Hrist je na golgotskom krstu pobedio sotonu - razoružao ga. To je ispunjenje onoga što piše u 1. Moj. 3,15 (usp. 1. Jn. 3,8). Za vreme svog zemaljskog života, Isus je savladao Sotonu i u svakom trenutku svog života pokazao je potpunu nadmoć isterivanjem zlih duhova, lečenjem bolesti i opraštanjem greha.

Krst Hristov uključuje i poraz svih Sotoninih saveznika (Kol. 2,14-16; 2. Kor. 2,14). Slika koja je u oba odlomka upotrebljena u vezi je sa rimskim običajem da svaki vojskovođa koji doživi pobedu, šalje poruku u Rim da mu u čast prirede paradu (procesiju). Ako mu je odobreno, on bi sa svojim ljudima svečano ujahao u Rim s najuglednijim zarobljenicima - koji bi kasnije bili smaknuti - lancima vezanim za njegova bojna kola. Na sličan način, Hrist je doneo važnu i potpunu pobedu, i Otac Ga je nagradio svečanom paradom. Sotona je poražen Hristovom moći u Hristovim ljudima (Lk. 10,19; Otk. 12,11; Rim. 16,20; Ef. 6,12; 1. Jn. 5,18-19).

Konačna osuda sotone je pripremljena; njega čeka pakao (Mt. 25,41; Otk. 20,10). Sotona se sada nalazi "u vazduhu" i ima pristup i nebu i zemlji (Jov 1,6-7; Jov 2,1; Ef. 2,2; Ef. 6,12) - nekakvom "duhovnom međuprostoru". Čini se da je to njegovo glavno prebivalište još od čovekovog pada. Kaže nam se da će za vreme "velike nevolje" nakratko biti bačen i na zemlju. Na kraju tog razdoblja neko će vreme biti slobodan da učvrsti čoveka u njegovoj pobuni (Otk. 20,3) protiv Hrista. Poslednja njegova pobuna biće ugušena, a onda će biti zauvek bačen u ognjeno jezero (Otk. 20,7-10; Mt. 25,41), gde će mu biti konačan kraj.

SATANOLOGIJA: DOKTRINA O SOTONI

https://www.ariel.org/assets/documents/pdfs/languages/MBS077FV-Serbian.pdf

ŠEST PREBIVALIŠTA SOTONE

https://www.ariel.org/assets/documents/pdfs/languages/mbs001-Serbian.pdf

ĐAVOLI (PALI ANĐELI)

Živimo u vreme kada delovanje "palih anđela" neprestano raste. Dovoljno je samo pogledati medije i dešavanja u svetu. Sa svih strana nas zapljuskuje poplava okultizma, mistike, nemorala, izopačenosti, mržnje, ubistava, propaganda sekti i kultova. Stiče se utisak kao da se celo čovečanstvo odlučilo da krene u rat protiv Boga.

Mišljenja teologa se razilaze oko toga šta su zapravo đavoli, ali je sasvim jasno da se radi o palim anđelima koji su na "privremenoj slobodi", naspram onih koji su zatočeni u Tartaru (2. Pet. 2,4; Juda 1,6). Postoje međutim, i druga ne biblijska shvatanja koja veruju neki hrišćani. Filon, Josip i mnogi rani hrišćanski pisci smatrali su da su to duše zlih ljudi koji su umrli, ali Pismo govori da nespašeni mrtvaci na mestu mrtvih čekaju poslednji sud (Lk. 16,23; Otk. 20,13), a ne da slobodno lutaju unaokolo. Drugi misle da su to bestelesni duhovi predadamske rase. Ova učenja su našla plodno tlo u spiritizmu i nekim Nju Ejdž pravcima. Međutim, Biblija ne spominje predadamsku rasu, pojam koji je nastao da bi se na neki način učvrstila tzv. "teorija jaza".

POREKLO ĐAVOLA ILI ZLIH ANĐELA

Strogo uzevši, u Bibliji se spominju tri grupe ovih duhovnih bića:

a) Zli anđeli, koji su zbog nemoralnosti okovani u Tartaru (2. Pet. 2,4; Juda 1,6).

b) Anđeli koji deluju u ovom svetu pod sotoninim vođstvom (Mt. 25,41; Otk. 12,7-9; Više o sotoni niže). Čini se da je njihov glavni zadatak da podupiru svog vođu, u borbi protiv Boga i Njegovih saveznika Božijih anđela i Božijeg naroda.

c) Zatim postoje đavoli koji se spominju pod različitim imenima: "zli duhovi, nečisti duhovi" (5. Moj. 32,17; Ps. 106,37).

BOG I ZLI ANĐELI

Bog se njima ponekad koristi da bi ispunio svoje planove i namere, naročito da učvrsti ljude u pobuni protiv Njega samog (Sud. 9,23; 1. Sam. 16,14; Ps. 78,49). Bog je vrhovni gospodar Carstva (njihovog duhovnog prostora) zlih duhova, iako oni ne deluje prema Njegovim odredbama. Bog ovim duhovima dopušta da deluju, kao što dopušta da zli ljudi napreduju unutar Njegovog konačnog plana za čoveka.

Bog ima suverenu vlast nad zlim duhovima i oni su Mu podređeni. Bog im strogo ograničava delovanje (1. Car. 22,18-23). Iz ovog se odeljka jasno vidi da Bog ima krajnju kontrolu nad svetom zlih duhova i dopušta im da deluju kada se to slaže s Njegovom suverenom voljom i namerama (Jov 2,1-7).

SADAŠNJE DELOVANJE ĐAVOLA

Pretpostavimo li da su zli duhovi i đavoli isto, oni onda deluju na sledeće načine:

a. Okultizam: Rukovode "okultizmom", tj. mističnim i tajanstvenim praksama, koje je Bog zabranio i koje su nazvane "gadostima", jer su povezane sa idolopoklonstvom. Ovakve prakse ljude zavode, zarobljavaju i vode u robovanje sotoni, tj. "postvaruju njegovo naličje i njegov um" koji su iskrivljeni i izopačeni - sasvim protivni Božjem umu i naumima.

Sotona voli da izvrće sve što je Bog stvorio ili zapovedio. Kukasti krstovi, imena sricana unazad i najrazličitije seksualne izopačenosti, tipični su proizvodi sotoninih nakaradnih misli. Pod nazivom okultno spadaju još strašnija polna izopačenja, te ono što poznajemo pod imenom "spiritizam" (opštenje sa zlim duhovnim svetom, često nazivano kao opštenje sa mrtvima - pokojnicima). Ljudi koji se svesno i nesvesno upuštaju u takve stvari, otvaraju se mogućnosti đavolskog uticaja, ometanjima, uznemirivanjima i proganjanjima, a u krajnjim slučajevima i opsednutosti đavolim (što znači: biti pod potpunom vlašću đavolske sile). Što se čovek duže time bavi, sve je gore, a šanse za oslobođenje sve se više smanjuju.

U ovo područje spadaju proricanje budućnosti, astrologija tj. horoskopi (Isa. 47,13; Dela 16,16), kojih je svrha da čoveka dovedu u sotonine kandže. Već pomenut spiritizam, opštenje živih sa mrtvima, uključujući i savetovanje sa medijima i prisustvovanje seansama. Na takvoj seansi đavoli oponašaju glas umrle osobe. Krajnji oblik okultizma uključuje vračanje (obavljanje sotonskih rituala i obreda) i stvarno poštovanje sotone. Bog oštro zabranjuje sve takve prakse. (2. Moj. 7,11-12; 3. Moj. 19,26-31; 3. Moj. 20,6-27; 5. Moj. 18,10-14; 1. Sam. 28; 2. Car. 17,17-18; 2. Car. 21,1-6; 2. Car. 23,24-25; 1. Dn. 10,13-14; Isa. 2,6; Isa. 8,19-20; Isa. 47,9-15; Jer. 27,9-10; Jer. 29,8-14; Jer. 29,21-23; Jezek. 13,17-23; Zah. 10,2; Mal. 3,5). Ovde treba spomenuti i "kult mrtvih" ili "smrti" koji je veoma snažan na prostoru Balkana.

Mora se naglasiti da su u svim ovim slučajevima temeljni principi prevara, obmana i zavaravanje. Božji protivlek je vera (oslanjanje na Božju Reč i delovanje u skladu s njom), i priznanje propraćeno oproštenjem (dela tame svetlost razotkriva i lišava ih sile). To pak mora biti propraćeno doslednim životom s Bogom, inače bi čovek ponovno mogao da se vrati starom načinu života. Za nehrišćanina koji se bavio takvim stvarima, jedino je rešenje da se obrati Hristu i živi gore opisanim životom.

b. Idolopoklonstvo: U pozadini svakog idolopoklonstva se nalaze đavoli, a ona nije ništa drugo nego poštovanje đavola (1. Kor. 10,20; 5. Moj. 32,17; Ps. 106,37). Čini se da će se u vreme nevolja pojačati đavolsko delovanje, što će dovesti do otvorenog poštovanja Sotone prerušenog u "Zmaja" (Otk. 16,13-14; Otk. 13,4). Sotona uvek teži da odvrati čoveka od istinskog poštovanja Boga, i usmeri ga prema sebi, tj. idolima.

c. Prevara, obmana: Đavoli se nazivaju i prevarnim duhovima i širiteljima lažnih nauka (1. Car. 22,21-23; 2. Sol. 2,2; 1. Tim. 4,1). Zbog toga, oni stoje iza svakovrstnog liberalizma i neistinite misli i ideje o Bogu.

d. Upravljanje svetovnim sistemom: Njihova je uloga da šire sotonin način razmišljanja i njegov pogled na svet, koji se prvenstveno i najviše očituje u okultnim obredima ustanovljenim tokom razdoblja nevolja (1. Jn. 2,16; 2. Kor. 4,4; Otk. 13,14).

e. Uzrokuju bolesti i opsednuća: Oni mogu prouzrokovati bolesti i duševne poremećaje ili zarobiti ljude moralnom nečistotom. To se većinom događa zato što su se ti ljudi već ranije i sami upustili u nešto što je Bog jasno i glasno zabranio. Ne možemo, međutim, reći da su sve bolesti ili duševni poremećaji posledica demonskog delovanja. Biblija jasno razlikuje to dvoje; to se naročito očituje za vreme Isusove službe (Mt. 4,24; Mt. 8,16; Mt. 9,20-35; Mt. 10,1; Mt. 14,35; Mk. 1,23-34; Mk. 3,15; Lk. 4,40; Lk. 6,17-18; Lk. 9,1). U slučaju duševnog poremećenja prilikom čitanja Božje Reči ili molitve nad obolelim, obično dolazi do poboljšanja ili smirivanja, ali ako je bolest đavolskog porekla, reakcija može biti prilično žestoka (Mk. 5,4-5; Lk. 8,35).

f. Čine otpor - protivljenje: Suprotstavljaju se Božijoj deci u njihovom duhovnom rastu (Ef. 6,12). Zli duhovi ne mogu nauditi Bogu i zato su rešeni da unište sve ono što je Bogu blisko i drago.

KONAČNA SUDBINA ZLIH DUHOVA

Ognjeno jezero (druga smrt), tj. pakao, mesto je posebno pripremljeno za Sotonu i njegove anđele. To je njihovo krajnje odredište, tamo će biti zauvek mučeni (Mt. 25,41; Otk. 20,10).

DEMONOLOGIJA: DOKTRINA O PALIM ANĐELIMA

https://www.ariel.org/assets/documents/pdfs/languages/MBS082FV-Serbian.pdf

KAKO SOTONA DELUJE DANAS?

Kroz krst i otkrivenje tajne Bog je od Sotone napravio BUDALU i on sada jako ljut zbog toga jer se ponosi time što je mudar. Dakle, šta mislite da je njegov fokus napada u ovom današnjem dobu? Reč je o „propovedanju krsta“ i „propovedanju Isusa Hrista prema otkrivenju tajne“. Najvažnije je znati ko je Bog i šta radi, ali sledeća najvažnija stvar je znati ko je Sotona i šta radi. Ne možemo znati šta Sotona radi ako ne znamo šta Bog radi jer se Sotona samo suprotstavlja onome što Bog radi. Đavo je okrivljen za mnoge stvari za koje nije odgovoran. Ako ne znamo šta on zaista namerava, to će mu dati veliku prednost nad nama (2. Kor. 2:11).

Mislim da današnje Sotonine aktivnosti možemo sažeti u tri glavne kategorije.

1) Politika - Hristos je nazvao Sotonu „knezom ovoga sveta“ (Jn. 12:31; 14:30; 16:11). Postoje nevidljive vlasti i moći koje deluju kroz vidljive svetske vođe (Ef. 6:12). Sotona radi na pripremama nacija za svoju vladavinu u nadolazećem razdoblju nevolja. Svet je pripremljen i spreman prihvatiti njegovog krivotvorenog Hrista (2. Sol. 2:3-12).

2) Religija - Apostol Pavle je nazvao Sotonu „bogom ovoga sveta“ (2. Kor. 4:4) i upozorio da se preobražava u „anđela svetlosti“ (2. Kor. 11:14). Sotona je bog svih svetskih religija. Dakle, liberali su zapravo u pravu kada kažu da sve religije imaju istog boga, ali on nije pravi i živi Bog! Bog ima tajnu pobožnosti (1. Tim. 3:16). Sotona ima tajnu bezakonja (2. Sol. 2:7) koja je sada na delu i koja će kulminirati u razdoblju nevolja kada ga svet obožava kao Boga.

Jedna od Sotoninih primarnih aktivnosti danas je nastojanje da se izgubljeni zaslepe za slavno Hristovo evanđelje (2. Kor. 4:1-6). To čini kroz religije koje propovijedaju krivotvorena evanđelja. On ima krivotvorene apostole i crkve koji propagiraju krivotvorena evanđelja (2. Kor. 11:1-4, 13-15). Na primer, katolici propovedaju „drugog Isusa“, a harizmatici „drugi duh“. Oboje propovedaju „drugo evanđelje“. Kako možemo identifikovati izopačeno evanđelje? Kad se bilo koja ljudska dela dodaju završenom Hristovom delu kao uslov za spasenje, to je izopačeno evanđelje (Gal 1:6-12). Sotona će čak koristiti biblijska evanđelja koja su za druge dispenzacije. Na primer, on voli čuti propovednike koji zloupotrebljavaju Dela 2:38 kao plan spasenja za danas!

3) Crkva - Oni koji veruju u Hristovo evanđelje izbavljeni su iz sile tame i postaju baštinici slave u svetlosti (Kol. 1:12-13). Mi smo u svetlu, ali moramo rasti dok učimo hodati u svetlu (Ef. 5:8). Sotona radi na tome da nas zadrži slepima za ono što smo u Hristu i time nas sprečava da hodamo dostojni našeg visokog i svetog poziva koje imamo kao udovi tela Hristovog. Duhovno razumevanje prethodi i proizvodi hodanje koje donosi plod (Kol. 1:9-10). Verom moramo obući novog čoveka i čitav Božji oklop u svakodnevnom hodu (Ef. 4:17-32; 6:10-20). Ako to ne učinite, ustupićemo mesto đavolu i dopustiti mu da snažno okupira naš um i život (Ef. 4:27; 2. Kor. 10:4-5).

Kad je Hrist fizički bio na zemlji i nudio Izraelu vidljivo kraljevstvo, Sotona se koristio vidljivim sredstvima da mu se suprotstavi. U ovom sadašnjem dobu Hristos duhovno radi na ovoj zemlji kroz svoje duhovno telo, pa je Sotonin napad duhovan. Naše duhovno oružje kojim se možemo boriti protiv đavola je mač Duha koji je Božja reč (Ef. 6:17; 2. Tim. 3:16). Moramo verovati i s pravom podeliti reč ili će Sotona upravo taj mač upotrebiti protiv nas!