Vavilonska misterijska religija

Na našim prostorima već godinama se prodaje knjiga pod nazivom;

VAVILONSKA MISTERIJSKA RELIGIJA

https://www.cps.org.rs/Knjige/vmr.pdf

Autora Ralfa Vudroa koji je posle pisanja ove knjige (pod uticajem Aleksandra Hislopa) došao do saznanja da teze iznete u knjizi nisu tačne pa je knjigu povukao iz štampe i napisao novu knjigu kao odgovor na nju:

VAVILONSKA VEZA?

https://archive.org/details/babylonconnectio0000wood/page/n5/mode/2up

RALF VUDROU: OPOVRGAVANJE HISLOPA

Ranije, dok je bio pod uticajem Hislopovog rada, velečasni Ralf Vudrou, američki evanđelist i sveštenik, napisao je svoju ažuriranu verziju Hislopovog dela pod naslovom Vavilonska misterijska religija. Vudrou je godinama bio moderni Hislop koji je putovao i predavao o vavilonskim vezama sa katolicizmom i svim ostalim svetskim religijama. Potpuno neočekivano, nakon što mu je bio upućen izazov da preispita istorijsku tačnost Hislopovog rada (a samim tim i sopstvene knjige), Vudrou je došao do zaključka da je to zaista bila velika prevara. Kao rezultat toga, učinio je ono što vrlo malo autora ima hrabrost da uradi; ne samo što je povukao sopstvenu knjigu iz prodaje (postupak koji mu je doneo veliki finansijski gubitak), već je napisao još jednu knjigu, u kojoj se zapravo odriče Hislopovog rada i ispravlja ono što je on sam prethodno napisao. Ova knjiga se zove Vavilonska veza? (The Babylon Connection?). Sa dopuštenjem gospodina Vudroa, iz uvoda u njegovu knjigu izdvojio sam sledeći deo teksta:

U svojoj ranijoj hrišćanskoj praksi, naišao sam na knjigu u kojoj se iznosi tvrdnja da je paganizam prodro u hrišćanstvo. Iako je rimokatolička crkva obično bila na meti, činilo se da su i druge crkve poprimile običaje i verovanja koja imaju pagansko poreklo. Knjiga Dva Vavilona Aleksandra Hislopa (1807-1862), sa svojim alarmantnim podnaslovom: papsko obožavanje dokazano kao obožavanje Nevroda i njegove žene, bio je udžbenik na kome se zasnivala većina ovih predavanja. Ova knjiga godinama ima uticaj na razmišljanje mnogih ljudi – od onih u radikalnim kultovima do veoma posvećenih hrišćana koji željno iščekuju Božji potez i pokušavaju da razotkriju šta je to što se tome opire. Njegova osnovna pretpostavka jeste da je paganska religija drevnog Vavilona opstala sve do današnjeg dana prerušena kao Rimokatolička crkva ili kako je opisana u knjizi Otkrivenja kao „Misterija: veliki Vavilon“, odakle potiče i ideja o dva Vavilona od kojih je jedan drevni a drugi savremeni. Pošto je ova knjiga vrlo detaljna, sa mnoštvom napomena i referenci, pretpostavio sam, kao i mnogi drugi, da se radi o činjenicama. Navodili smo „Hislopa“ kao autoriteta za paganizam, baš kao što se „Vebster“ navodi za definiciju reči. Kao mladi evanđelist počeo sam da propovedam o mešanju paganizma sa hrišćanstvom i na kraju napisao knjigu zasnovanu na Hislopu pod nazivom Vavilonska misterijska religija. S vremenom je moja knjiga postala prilično popularna, imala je mnoga izdanja i prevedena je na korejski, nemački, španski, portugalski i nekoliko drugih jezika. Mnogi su me smatrali merodavnim za paganske religije. Čak je i čuveni rimokatolički pisac Karl Kiting (Keating) za mene rekao: „...čiji je najpoznatiji zagovornik Ralf Vudrou, autor knjige Vavilonska misterijska religija.“ Mnogi su više voleli moju knjigu nego Dva Vavilona, jer je nju bilo lakše čitati i pratiti. Ponekad su ove dve knjige pravile zbrku jer su se mešale jedna sa drugom, da sam, jednom prilikom, čak i pozdravljen kao „velečasni Hislop“! Neprestano sam dobijao pisma u kojima se hvalila moja knjiga. Samo povremeno bi se čuo glas neslaganja. Jedan od onih koji se nisu složili bio je Skot Klem (Scott Klemm), učitelj istorije u srednjoj školi u južnoj Kaliforniji. Kao hrišćanin koji je poštovao druge stvari koje sam napisao, počeo je da mi iznosi dokaze da Hislop nije pouzdan istoričar. Kao rezultat toga, shvatio sam da moram da se vratim na Hislopov rad, moj osnovni izvor, i da uz molitvu proverim njegove tvrdnje! Kada sam to učinio, bilo mi je jasno – Hislopova „istorija“ je previše često bila samo mitologija. Iako mitovi ponekad mogu odražavati događaje koji su se stvarno dogodili, proizvoljno sklapanje tih drevnih priča ne može pružiti zdravu osnovu za istoriju. Dakle, samo odaberite različita plemena i različite priče iz različitih vremena, skačite iz jednog vremena u drugo, iz jedne zemlje u drugu, pokupite sličnosti – zašto bi za bilo šta od toga trebalo tražiti neke „dokaze“!

Ne samo da su Vudrova iskrenost, hrabrost i poniznost za pohvalu, već je i njegova analiza Hislopovog dela pronicljiva, sa velikom dozom duhovitosti i humora. Pošto je učinio veliki posao time što je odbacio Hislopa, toplo preporučujem svima vama koji čitate moju knjigu da odvojite vreme da pročitate i njegovu.

Ako hoćete da saznate pravu tajnu Vavilona i njegove religije preporučujem ovu knjigu;

MISTERIJA VAVILON

https://joelstrumpet.com/wp-content/uploads/2018/12/Misterija-Vavilon.pdf

MIT O NIMRODU

Nimrod (Nevrod) jedna od biblijskih ličnosti za koju su interpretirane razne priče u kojima je on predstavljen kao graditelja kule u Vavilonu, osnivač svih antičkih religija i raznih okultnih praksi (pa čak i masonerije), takođe da je bio čarobnjak i potomak Nefilima koji je oženio mitsku Semiramidu.. A da li je to tako?

Šta kaže Biblija?

Biblijski zapis o Nimrodu govori na par mesta i daje vrlo skromne opise ove ličnosti, Postanak 10:8-10

"Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji;Bješe dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A početak carstvu njegovu bješe Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru"

Dakle vidimo samo da je Nimrod potomak Husa, da je bio silan i dobar lovac pred Gospodom (što nužno ne znači da je bio negativna ličnost). Takođe vidmo da je vladao gradovima u oblasti Vavilonije (zemlja Senar).

Kula i grad u zemlji Senar

Postanak 11 nam ništa ne govori da je Nimrod graditelj kule već da su ljudi posle potopa došli na ideju da naprave grad i kulu (zigurat) da bi ostavili spomen na sebe i da se ne bi raselili po zemlji, Bog je osujetio taj plan i ta oblast se posle toga nazva Vavilon (treba razlikovati oblast Vavilona i grad Vavilon koji je kasnije izgradjen na drugom mestu čiji se ostaci nalaze u blizini današnjeg Bagdada).

Semiramida (izmišljena priča Aleksandra Hislopa)

Aleksandar Hislop sin masona i hrišćanski sveštenik je glavni graditelj mita o Nimrodu, u svom kapitalnom delu "Dva Vavilona" izneo je svoje pretpostavke u pogledu Nimroda koje nemaju nikakvo uporište u Bibliji niti u istoriji i koje i dan danas kruže po hrišćanskim crkvama i često se nadopunjuju sa još više neverovatnijim pričama.

Književnik i teolog Džoel Ričardson posle istraživanja na tu temu kaže sledeće:

"Najvažnija i osnovna komponenta Hislopove teze ipak je njegova tvrdnja da se Nimrod oženio ženom po imenu Semiramida. Kao što smo već rekli, prema Hislopovom mišljenju, Nimrod i Semiramida su izgradili Vavilon sa njegovom legendarnom kulom i stvorili drevnu vavilonsku religiju. Na ovome se zasniva čitav njegov rad. Od ove drevne vavilonske religije, koju su stvorili Nimrod i Semiramida, poreklo vode sve današnje lažne religije. Problem je u tome što se ništa od ovoga nije dogodilo. Uopšte nema nikakvih istorijskih niti biblijskih dokaza koji podržavaju Hislopove osnovne tvrdnje. Počnimo sa Semiramidom; ko je ona bila i da li postoji stvarna istorijska veza između nje i Nimroda? Hislopova Semiramida, kako se većina istoričara slaže, samo je mitološka figura koju su stvorili starogrčki istoričari. Brojne legende o Semiramidi mogu se naći širom Bliskog istoka. Međutim, istoričari pravu Semiramidu ne mogu da smeste u Nimrodovo razdoblje. Neki stručnjaci veruju da su mitološke priče Semiramide ukorenjene u životu stvarne asirske kraljice devetog veka po imenu Šamuramat. Šamuramat je bila supruga asirskog kralja Šamši-Adada i majka Adad Nirarija. Kada je njen suprug umro, privremeno je vladala kao regent nekoliko godina dok joj sin nije seo na očev presto. Izgleda da je bila prilično aktivna kako bi ratovima proširila Asirsko carstvo i donela napredak gradu Vavilonu. Sve se događalo između 823. i 806. p.n.e. Hislop je u velikoj meri koristio slike iz života Šamuramate da bi oslikao svoju Semiramidu. Međutim, on je zanemario to što je Nimrod živeo negde oko 2600-2100 p.n.e., a Šamuramat najmanje 1.200 godina kasnije. Nepotrebno je reći da ovo potpuno isključuje ideju da su se oni venčali ili da su zajedno oblikovali religiju. Oni čak nisu živeli ni u istom milenijumu! Glavne Hislopove tvrdnje nisu samo u osnovi pogrešne, već ih je lako i osporiti. Hislopova metoda, međutim, nije bila proučavanje istorije da bi se otkrila istina. Umesto toga, počeo je svoju unapred osmišljenu priču, potom se trudio da pronađe bilo kakav dokaz i nije mu bilo bitno da li je on istorijski ili logično valjan ili ne. Kada su činjenice govorile drugačije, jednostavno bi ih zanemario. U Hislopovoj knjizi, tvrdnja da se Nimrod oženio Semiramidom i da su zajedno osnovali religiju smatra se nespornom. Činjenica je, međutim, da ova priča uopšte nema nikakvih osnova u stvarnoj istoriji. Prema rečima Džošue Marka, saradnik autora Enciklopedije antičke istorije, „istorijske netačnosti u Hislopovom radu previše su brojne da bi se sve spomenule“.