Nebesko kraljevstvo

NEBESKO KRALJEVSTVO

Nebesko kraljevstvo, koje se u evanđelju po Mateju spominje trideset i dva puta, je doslovna i vidljiva Hristova vladavina nad celom zemljom hiljadu godina (Danilo 2:44; Otkrivenje 20:4). Bog je večni Kralj (1. Timoteju 1:17) i Njegovo duhovno kraljevstvo je večno (Psalam 145:13). Ali On je takođe nameravao postaviti svoje kraljevstvo doslovno i vidljivo na zemlji (Jeremija 23:5; Matej 6:10).

1. Kraljevstvo nebesko pripremljeno je od postanka sveta.  

"Tada će Kralj reći njima s desne strane: Dođite, blagoslovljeni Oca moga, naslijedite kraljevstvo koje vam je pripremljeno od postanka svijeta" (Matej 25:34)

Bog je sklopio savez s Davidom u vezi s ovim kraljevstvom. Isus Hrist će vladati zemljom (Jeremija 23:5) sa prestola svog oca Davida.

"Kad se navrše dani tvoji, i počineš kod otaca svojih, podignuću sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo. On će sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiću prijesto carstva njegova dovijeka" (2 Samuilova 7:12-13).

"I reče joj anđeo: ne boj se, Marija ! Jer si našla milost u Boga.I evo zatrudnjećeš, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus.On će biti veliki, i nazvaće se sin najvišega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davidov oca njegova; I carovaće u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neće biti kraja" (Luka 1:30-33)

2. Nebesko kraljevstvo je bilo predmet mnogih starozavetnih proročanstava koja su izrečena Izraelu.

"Kojega valja dakle nebo da primi do onoga vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima sviju svetijeh proroka svojijeh od postanja svijeta" (Dela 3:21)

3. Isus Hrist je potvrdio obećanja o kraljevstvu dato jevrejskim očevima tokom svoje zemaljske službe u Izraelu.

"Sada kažem da je Isus Hrist bio sluga obrezanja za istinu Božju, da potvrdi obećanja data očevima" (Rimljanima 15:8)

4. Jovan Krstitelj, Isus Hrist i 12 apostola svi su propovedali evanđelje o kraljevstvu izraelskom narodu (Matej 3:2; 4:17; 10:7).

U Mateju 13, očigledno je da su vođe u Izraelu odbacile Kralja (Hrist). U ovom poglavlju, Hrist je otkrio tajne o kraljevstvu nebeskom koje se ne nalaze zapisane u SZ prorocima. Govorio je u pričama kako bi ovu istinu sakrio od onih koji su ga odbacili i otkrio je svojim učenicima. Ove tajne su bile tajne od postanka sveta, ali ih je Hrist otkrio. Hrist je bio veliki prorok za koga je Mojsije rekao da će doći da kaže Božje reči Izraelu (Ponovljeni zakoni 18:15-19). Poučavajući ove tajne, Gospod je počeo da priprema svoje učenike za njegovo odbacivanje i odlazak i ponovnu ponudu kraljevstva nakon njegovog vaskrsnuća. Doktrina ovih tajni tiče se vremenskog perioda obuhvaćenog knjigom Dela Apostolskih, kada je kraljevstvo ponovo ponuđeno Izraelu, i budućeg perioda nevolja kada će ga Izrael konačno prihvatiti.

"Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im: Da se zbude što je kazao prorok govoreći: otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja svijeta" (Matej 13:34-35)

JOVAN KRSTITELJ

1. Svrha njegove prorečene službe bila je da pripremi put za Kralja. (Marko 1:2-3)

2. On je propovedao da se približilo kraljevstvo nebesko. (Matej 3:1-2)

3. On je krstio vodom da bi pokazao Hrista Izraelu (Jovan 1:31). Njegovo krštenje je bilo “krštenje pokajanja za oproštenje greha”. Ovo krštenje je očekivalo Novi savez koji će Bog sklopiti s Izraelom kada hrist uspostavi svoje kraljevstvo (Jeremija 31:31-34). Izrael, kao nacija, ne dobija oproštenje greha sve do Hristovog povratka (Dela 3:19).

4. Jovan je krstio u pustinji i propovedao krštenje pokajanja za oproštenje greha. (Marko 1:4-5)

5. Kada je bio u zatvoru sumnjao je da je Isus Mesija (Matej 11:2-6) jer je očekivao da će se kraljevstvo uskoro uspostaviti ("približno" znači vrlo blizu) . Nije razumeo zašto je on, kao preteča Kralja, bio u zatvoru ako je kraljevstvo nebesko bilo blizu. U tom trenutku tajne kraljevstva nisu bile još otkrivene.

ZEMALJSKA SLUŽBA ISUSA HRISTA

1. Njegov zemaljski život i služba bili su pod zakonom. (Galatima 4:4), (Matej 5:17)

2. U svojoj zemaljskoj službi On je potvrdio obećanja data jevrejskim očevima. (Rimljanima 15:8)

3. On je propovedao evanđelje o kraljevstvu i činio znakove kraljevstva. (Matej 4:23)

4. On nije bio poslan neznabošcima. On jeste služio nekolicini neznabožaca, ali izuzeci potvrđuju pravilo. On svakako voli svet, ali prema proročanstvu Izrael treba prvo biti spašen, a onda će nejevreji biti blagoslovljeni kroz Izrael. (Matej 15:24)

5. Znajući za svoje odbacivanje, Gospod je poučio svoje učenike u pričama (Matej 13) i počeo da ih priprema za period nevolje (vidi Matej 24).

DVANAESTORICA APOSTOLA

1. Poslani su u Izrael da propovedaju evanđelje o kraljevstvu i da čine znakove kraljevstva. (Matej 10:5-8)

2. Obećano im je dvanaest prestola u kraljevstvu. (Matej 19:28)

3. Nisu razumeli Hristovu smrt niti su verovali u Njegovo vaskrsenje (sve dok im se Hrist nije ukazao nakon svog vaskrsenja i otvorio njihov razum). (Luka 24:9-11)

4. Dvanaest apostola nije propovedalo smrt, pokop i vaskrsenje Hristovo pre nego što se to dogodilo. Isus nije ni počeo da im priča o tome sve do kraja svoje službe (Matej 16:21-23). Propovedali su “evanđelje o kraljevstvu” (Matej 4:23; 24:14) što je bila dobra vest (evanđelje u osnovi znači dobra vijest) da je prorečeno kraljevstvo blizu. Čak i nakon vaskrsenja Hristovog, oni nisu propovedali smrt, pokop i vaskrsenje Hristovo na isti način kao Pavle. U Delima 2 i 3, Petar propoveda krst kao LOŠU VEST (on ne kaže da je Krist umro za naše grehe) govoreći IZRAELU da su ubili svog Mesiju i da se sada moraju pokajati za ovo užasno delo. Ali kod Pavla je „propovedanje krsta“ (1. Korinćanima 1:18) DOBRA VEST jer je to sila Božja za spasenje.

U evanđeljima, Kralj se ponudio Izraelu, a oni su Ga (kao nacija) odbacili. Nakon što je ustao iz mrtvih, nekoliko puta se pojavio svojim učenicima u periodu od četrdeset dana (Dela 1:1-11). Pokazao im je da je Njegova patnja morala prethoditi slavi kraljevstva i pripremio ih da PONOVNO PONUDE kraljevstvo Izraelu. Morali su zameniti Judu (Dela 1:13-26) pre nego što je ponuda mogla biti data jer mora postojati dvanaest apostola koji će sediti na dvanaest prestola u kraljevstvu (Matej 19:28). Sada, sa velikim znakom vaskrsnuća (Matej 12:39-40) i krštenjem Svetim Duhom za veća znamenja i čuda (Dela 2), vođe Izraela nemaju izgovora da ne znaju da je Isus Hrist (Luka 23:24, Dela 3:17). U Delima 2. Petar optužuje Izrael da je ubio Mesiju i poziva ih da se “pokaju i krste za oproštenje greha” i podstiče ih “Spasite se od ovog nemilog naraštaja”. U Delima 3:19-21 Petar daje verodostojnu PONUDU kraljevstva.

Ovu ponudu odbili su vođe Izraela (Dela 4-7) i kulminirala je kamenovanjem Stefana. Kada su kamenovali Stefana (za koga su znali da je ispunjen Duhom Svetim) počinili su hulu na Duha Svetoga za koju je Isus upozorio da im neće biti oprošteno ni na ovom ni u budućem životu (Matej 12:31-32). Izrael je odbacio Oca (1 Samuilova 8:7), Sina (Matej 27:22), a sada i Svetog Duha (Dela 7:51). U ovom trenutku sve je bilo spremno da počne period nevolja. Dok su Jevreji „škrgutali“ na Stefana „zubima“, on je „pogledao nepokolebljivo u nebo, i video slavu Božju, i Isusa da STOJI s desne strane Bogu“ . Isus je stajao u pripremi za sud (Psalam 110:1; Jakov 5:9). Bog je mogao početi da izliva svoj gnev, ali je umesto toga izlio svoju MILOST.

Umesto da pokrene period nevolje, Bog je spasio Savla iz Tarsa (kasnije nazvanog Pavle, nejevrejsko ime), koji je bio vođa Izraelove pobune protiv Njega, „premašivši obilje“ milosti (1. Timoteju 1:12-16) i poslao njega kao apostola neznabožaca (Rimljanima 11:13). Hristos sa neba otkrio mu je „evanđelje milosti Božje“ (Galatima 1:11-12) i tajnu Hristovog tela (Efescima 3:1-12; Kološanima 1:21-29).

VELIKO POSLANJE

"I reče im: idite po svemu svijetu i propovjedite evanđelje svakome stvorenju" (Marko 16:15)

Propovednici tvrde da je ovo najvažnija naredba jer su to bile "poslednje reči Hristove".

Da li se „poslednje reči“ Hrista zaista nalaze na kraju evanđeoskih zapisa? Ne, Hrist je nastavio da govori sa neba! Apostol Pavle je napisao trinaest poslanica nadahnut Bogom direktno Telu Hristovom u ovom sadašnjem dobu milosti. On je napisao zdrave Hristove reči (1.Tim. 6:3). Najočigledniji razlog zbog kojeg se naša obaveza ne nalazi u evanđeoskim zapisima je taj što se Hristovo Telo nije otkrilo tek nekoliko godina kasnije preko Pavla (Ef.3:1-13).

U ovom sadašnjem dobu Bog svakako želi da se evanđelje propoveda svakom stvorenju, a Pavle je radio u tom cilju (Kol.1:6, 23). Pa, kako bi uopšte mogao reći da (Marko 16:15) nije naše poslanje? Od svih ljudi koji tvrde da je ovo naša obaveza, zar vam nije čudno da NIKO danas ne ispunjava SVE znake (stihovi 15-18)?

15 I reče im: idite po svemu svijetu i propovjedite evanđelje svakome stvorenju.
16 Koji uzvjeruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne vjeruje osudiće se.
17 A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojijem izgoniće đavole; govoriće novijem jezicima;
18 Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.

1. Jedni se fokusiraju na stih 15 i menjaju stih 16 u "onaj koji veruje da je spašen treba da bude kršten za svedočanstvo".
2. Drugi koji veruju da je krštenje u vodi ključno za spasenje fokusiraju se na stih 16.
3. Treći uzimaju stih 16, ali se fokusiraju na stihove 17-18.
4. Takođe postoji i mala grupa četvrtih koji se fokusiraju na stihu 18 ali vrlo brzo završe propovedničku karijeru usled dejstva zmijskog otrova.

Ako hoćemo ozbiljno proučavati ove stihove moramo pogledati u stihove koji im prethode:

Marko 9-14 – Na dan kada je Hristos ustao iz mrtvih, učenici su tugovali i plakali jer nisu verovali da je vaskrsnuo (uporedi Luka 18:31-34; 1.Kor. 15:1-4).

Stih 15 – Ko su oni? Sigurno ne mi danas stih 14. Koje evanđelje? U ovom dobu treba propovedati samo jedno, ali u Bibliji postoje različite poruke dobre vesti. Evanđelje koje danas treba da propovedamo Hrist je otkrio Pavlu (Gal. 1:11-12), tako da znamo da to nije evanđelje o kome se ovde govori. Evanđelje koje se propovedalo u ovom kontekstu je evanđelje kraljevstva. Bila je to dobra vest da je prorečeno kraljevstvo koje je Bog obećao Izraelu bilo blizu. Hrist će vladati iz Jerusalima nad celim svetom. Dva dana pre krsta Hrist je rekao svojim učenicima da će se evanđelje o kraljevstvu propovedati po “celom svetu” (Matej 24:14). Evanđelje koje je Hrist otkrio Pavlu propovedano je u celom svetu u prvom veku (Kol. 1:6, 23) i kraj još uvek nije došao! Mislite li da je Hrist pogrešio?

Stih 16 – Evanđelje kraljevstva zahtevalo je vodeno krštenje pokajanja za oproštenje greha (Marko 1:4-5). To je evanđelje koje Hrist šalje jevrejske apostole da propovedaju. Petar, ispunjen Duhom Svetim, znao je šta da propoveda (Dela 2:38). Samo krštenje u vodi ih nije spasilo, ali je bilo potrebno kao izraz vere. Da li je Hrist poslao 12 apostola da krste? Onda Pavle NIJE bio poslan pod istim nalogom (1. Kor. 1:17)! Postoji samo jedno krštenje koje nas stavlja u Telo Hristovo, i to nije krštenje u vodi (Ef. 4:5; 1. Kor. 12:13).

Stihovi 17-20 – Hrist nije rekao: “Ovi znaci MOŽDA prate one koji veruju.” Biblija uči da Jevreji zahtevaju znake (1. Kor. 1:22; Ps. 74:9; Jn 4:48). Izraelski narod je počeo sa znakovima (Izl 4:1-9, 17, iscjeljivanje i rukovanje zmijom). Znakovi upućuju na nešto (Lk. 8,1). Evanđelje o kraljevstvu je praćeno znacima kraljevstva (stih 20; Jevr. 2:3-5).

Kraljevstvo je odloženo i znaci su prestali. Pavle je imao znakove tokom perioda Dela da bi dokazao svoje apostolstvo (2.Kor. 12:12). Dvanaestorica nisu ispunili ovu obavezu u prvom veku (Gal. 2:9). To će biti ispunjeno sa 144.000 u budućem periodu nevolje.