Jevrejske poslanice

Jevrejske poslanice

Knjige Novog Zaveta raspoređene su dispenzacijski, a ne hronološki. Jakov je verovatno prva nova knjiga u NZ koja je napisana, ali smeštena je nakon Pavlovih poslanica, jer je napisana za „dvanaest plemena u rasejanju“ (Jak. 1:1).

• SZ - Car i njegovo nadolazeće carstvo u obećanjima i proročanstvima
• Jevanđelja - Car i njegovo carstvo ponuđeni i odbijeni
• Dela - Car i njegovo carstvo ponovno su ponuđeni i odbijeni, prelazak u Telo Hristovo
• Pavlove poslanice - Carstvo odloženo, car je postavljen za poglavara Crkve
• Jevrejske poslanice - Car i njegovo carstvo ponovo su nam pri ruci
• Otkrivenje - Car dolazi uspostaviti svoje carstvo na zemlji

U NZ postoje tri prelazne knjige:

1) Matej - od proročanstva do ispunjenja (Mt 11,13)
2) Dela - od proročanstva do tajne
3) Jevreji - od starog saveza do novog saveza, nevolja carstva
* napomena - nema prelaska sa Hristovog Tela natrag u Izrael jer ovo tajno doba iznenada i naglo završava uznesenjem.

Kao što je devet Pavlovih crkvenih poslanica poređano prema redosledu doktrine, ukora i ispravljanja radi pouke o pravednosti (2. Tim. 3:16), tako je i devet jevrejskih poslanica.

Novi savez u krvi Hristovoj

Jevrejima = doktrina o superiornosti novog saveza nad starim savezom
Jakov = ukor zbog nedokazivanja vere delima
1. Petrova = ispravak - njihova patnja mora prethoditi slavi

Pobožni ostatak Izraela

2. Petrova = doktrina - Kako osigurati da pozivi i izbori ne padnu
1, 2 i 3 Jovanova = ukor - testovi za razlikovanje dece Božje od dece đavola
Juda = ispravak - razotkrivanje otpadnika i lažnih proroka

Hristov dolazak

Otkrivenje = prvenstveno doktrina, ukor i ispravak u poglavljima 2-3

JEVREJIMA

Tema poslanice obično se navodi u uvodu. Prva četiri stiha Jevrejima jedna su rečenica i ona objavljuje temu knjige. Jevrejima govori o Isusu Hristu i daljnje je proširenje poruke koju je propovedao vlastitom narodu u svojoj zemaljskoj službi (2:1-5). Koja je to bila poruka? Bilo je to evanđelje kraljevstva (carstva) (Mt. 4:17, 23). Izrael će ući u svoje kraljevstvo pod krvlju novog saveza (Jer. 31:31-34). Poslanica Jevrejima je prelazna knjiga koja Jevreje vodi od starog saveza do novog i od nevolje do kraljevstva (8:1-13; 12:11-29). Jevreji otkrivaju promene zakona kao pripremu za ulazak u kraljevstvo (7,12, poput Ponovljenog zakona).

Prva dva stiha knjige jasno pokazuju da je napisana Jevrejskom narodu, što je najranije ime Izraela (Jevreji, Izraelci, Abrahamovo seme, 2. Kor. 11:22). S čijim je očevima Bog razgovarao preko svojih proroka u prošlosti? Kome je Hristos govorio u svojoj zemaljskoj službi (Matej 15:24)? Ova knjiga se bavi:

1. Istorija Jevreja (3:7-4:2)
2. Njihova obećanja i savezi (4:1; 8:6)
3. Njihovo spasenje (1:14; 2:3)
4. Njihova nada (3:5-6;11:1; 2:5;12:25-29)

Postoji 29 direktnih citata iz SZ-a i 53 jasne aluzije na njega, za ukupno 82 reference na SZ u samo 13 poglavlja! Napisana je u vreme Dela apostolskih i definitivno pre 70. godine nove ere, jer Jerusalim nije bio uništen kada je bio napisan (10:11).

Ključna reč na hebrejskom je "bolji" (13 puta). Pokazalo se da je Hristos bolji od anđela, Mojsija i Arona i da je u njemu bolja žrtva, sveštenstvo i savez. Pisac Jevreja govori o boljem:

1) Nada (7:19)
2) Zavet (7:22)
3) Savez (8:6)
4) Obećanja (8:6)
5) Žrtve (9:23)
6) Imanje (10:34)
7) Novi Jerusalim (11:16)

Glavni posticaj poslanice naveden je u sredini (6:1-2). Postoji opasnost da ljudi otpadnu (6:4-12) i povuku se u propast (10:26-39). Nacionalno spasenje Izraela događa se pri drugom Hristovom dolasku (Dela apostolska 3:19; Rim 11:26-27). To je razlog zbog kog neki odlomci iz jevrejskih poslanica zvuče kao da su ljudi spašeni, a drugi da žele da se spasu. Razlika je između individualnog i nacionalnog spasenja.

Opšti obrisi:

1. Doktrina (1-10)
2. Praksa (11-13)

1. Bolja osoba: Isus Hrist, Sin Božji (1-6)

A. Hristos u odnosu na anđele (1-2)
B. Hristos u usporedbi s Mojsijem (3-4)
C. Hrist u odnosu na Arona (5-6)

2. Bolje sveštenstvo: po naredbi Melhisdeka (7-10)

A. Bolji poredak: Melhisedek, a ne Aaron (7)
B. Bolji savez: novi, a ne stari (8)
C. Bolja žrtva: Božji Sin, a ne životinje (9)
D. Bolje utočište: nebesko, a ne zemaljsko (10)

3. Bolji princip: Vera (11-13)

Oduvek se vodila rasprava o tome ko je napisao knjigu Jevrejima. Da nam je bilo važno znati o kome se radi, Bog bi to otkrio. Većina misli da je Pavle to napisao.

Dva najjača odlomka koja potkrepljuju stajalište da je Pavle bio pisac nisu konačna:

Jev. 13:23-25 ​​- Timotej je bio uobičajeno ime, ovo možda nije isti Timotej koji je bio Pavlov sin u veri. Ako bi ti stihovi dokazali da je Pavle taj koji je napisao poslanicu, to bi značilo da ga je napisao nakon Dela 28. jer je napisano iz Italije. To bi značilo da je ignorisao sva otkrića koja je već dobio u vezi s Telom Hristovim i nazadovao u doktrini. U stvari, on bi protivrečio svojoj doktrini (Jev. 3:6,14).

2.Pet. 3:15-16 - Imajte na umu da stih 15 ne kaže da je poslanica koju je napisao Jevrejima bilo Sveto pismo. Nisu sve Pavlove poslanice bile nadahnute. One koje su napisani nadahnućem Božjim sačuvani su u Bibliji i svi počinju istom rečju, „Pavle“. To je bilo znak njegovih poslanica (2. Sol. 3:17).

Razlozi da Pavle nije napisao Jevrejima:

1. Jevreji sadrže glavne doktrinarne i dispenzacijske razlike u odnosu na Pavlove poslanice
2. Pavle bi bio pod vlastitim prokletstvom da ju je napisao (Gal. 1:6-9)
3. Neko ko je čuo Hrista u Njegovoj zemaljskoj službi napisao ju je (1:2)
4. Poslanica se tiče poslednjih dana Izraela, a ne sadašnjeg doba milosti (Dela 2:17)
5. Ne sadrži znak Pavlovih poslanica (2. Sol.3:17)

JAKOVLJEVA

Jakovljeva poslanica, kome Jakov piše? O ovom pitanju ne može biti rasprave (1:1)! Jakov piše dvanaest izraelskih plemena koja su se rasula zbog velikog progona spomenutog u Delima 8:1. Jakov NE piše Hristovom telu jer u Hristovom telu NIJE dvanaest plemena (Gal. 3: 26-28). U crkvi kraljevstva bilo je vernih Jevreja iz svih dvanaest plemena (Dela 2:14, 22, 36). Crkva kraljevstva iz Dela apostolskih NIJE isto što i crkva koja je telo Hristovo (Ef.1:22-23). Crkva je jednostavno prozvani skup i u Bibliji postoji više vrsta prozvanog sabora (Dela 7:38). Crkva kraljevstva bila je „malo stado“ (Lk. 12:32) koje je verovalo u Gospoda Isusa kao svog Mesiju i tražilo je da se kraljevstvo vrati Izraelu (Dela 1: 6). Jevreji i pogani NISU bili u istom telu u kraljevskoj crkvi! Tokom druge polovine Dela apostolskih OBOJE su crkva kraljevstva i telo Hristovo postojali zajedno (neki od svetaca kraljevstva, poput Varnave, čuli su Pavlovo evanđelje i postali deo tela). Ne verujem da je dvanaest apostola postalo udovima Hristovog tela (Matej 19:28). Dela apostolska beleže prelaz iz crkve kraljevstva u telo Hristovo (jedno se ukida dok se drugo uvodi).

Ova poslanica, kao i ostale jevrejske poslanice, sigurno ima buduću primenu na crkvi kraljevstva koja će proći kroz period nevolje (Jak. 5: 7-11). Nevolja je mogla započeti u Delima 7, ali je odgođena zbog otkrivanja tajne otkrivene Pavlu. Nakon uznesenja Hristovog tela, Bog će nastaviti svoje odnose s Izraelom i započe će Dan Gospodnji.

Jakovljeva poslanica, tema? Ključne reči su: vera (16 puta), dela (13 puta) i zakon (10 puta). Jakov potiče Jevreje, čija se vera iskušava (1:3), da imaju istinsku veru koja deluje u skladu sa Zakonom (2:12) i strpljivo traje do kraja (Mat. 24:13-14). Ova poslanica uči čistoj VERI (1:25-27) i koristi se u odnosu na dela zakona (Djela 26:5; Gal. 1:13-14; „Jevrejska vera“ uključuje i njihove tradicije). Primetite da „čista vera“ treba ČINITI i nastaviti u „savršenom zakonu slobode“. Šta je „zakon slobode“? Mnogi misle da zakon slobode ne može biti referenca na Mojsijev zakon jer su ga Petar i Pavle nazvali „jarmom ropstva” (Djela apostolska 15:10; Gal 5:1). Zakon je bio „jaram ropstva“ onima koji su ga morali poštovati da bi se spasili. Iako sam zakon ne može spasiti (Rim 3,20), svejedno je bio potreban za spasenje (Luka 1:5-6). Kao nacija, Izrael je propao pod starim savezom, ali će biti spašen kad Bog sklopi novi savez s njima kad se uspostavi kraljevstvo (Jev 8:6-13). Prema novom savezu, Izrael će držati zakon od srca jer će biti ispunjeni Duhom Svetim. Ako se zakon čuva iz srca, to nije „jaram ropstva“, već „zakon slobode“ (Ps.119: 32, 45; Jn. 8:31-32). Jevreji kojima je Jakov pisao bili su ispunjeni Duhom. Kraljevska crkva iz Djela apostolskih bila je izgled Izraela u doba Kraljevstva (Jezek. 36:24-28). Crkva kraljevstva živela je po zakonu (Djela 2:1, 46; 3:1; 5:42; 21:20). Bog nije ukinuo zakon (Hrist ga je ispunio za nas, Rim 10:1-4). Hristos će vladati zakonom u doba Kraljevstva (Isa. 2:1-5).

Prema izraelskom programu kraljevstva, bila su potrebna dela za dokazivanje vere za opravdanje (Jak. 2:24), ali danas, u doba milosti, nisu potrebna dela za dokazivanje vere za opravdanje (Rim. 3:28;4: 5). jer smo trenutno i trajno opravdani "Hristovom verom" (Gal. 2:16). Naravno, dobra dela trebaju slediti spasenje (Ef. 2:10). Ne trebamo miriti Jakova i Pavla jer nisu bili neprijatelji. Pisali su RAZLIČITIM grupama ljudi pod RAZLIČITIM programima!

PRVA PETROVA

Apostol Petar napisao je ovu poslanicu vernicima Jevrejima koji su se raselili kao migranti po Aziji (1:1) kako bi ih podsticao da budu verni u svojoj patnji i podsetio ih na nadolazeću slavu koju će videti i doživeti pri drugom Hristovom dolasku (1:11; 4:13; 5:10). Misli na patnju 17 puta, a na slavu 14 puta. Jakovljev kraj prirodno vodi u ovu poslanicu (Jak. 5:7-11). Nema sumnje da on piše Jevrejima (1:18-21; 2:11-12).

Bilo je Jevreja iz spomenutih područja u 1:1 koji su čuli kako Petar propoveda na Dan Pedesetnice (Dela apostolska 2:5-11). Oni koji su se pokajali čekali su u Jerusalimu kraljevstvo dok ih progon nije raselio. Petar tim ovcama piše kao verni pastir (Jn. 21:15-17; 1. Pet. 2:25; 5:1-4). Oni su deo malog stada kojem je Hrist obećao kraljevstvo (Lk. 12:32; Mat. 21:43; 1. Pet. 2:9-10).

Gospod je pozvao Andriju i njegovog brata Simona da napuste ribolov da bi ga sledili i postali ribari ljudi (Matej 4:18-20). Kasnije ih je izabrao da budu 2 od Njegovih 12 apostola (Mt 10,2). Dao je Simonu ime Kefa što znači kamen (Jn. 1:42). Među 12 apostola, činilo se da su Petar, Jakov i Jovan Gospodnji najuži krug (Mk. 5:37; 9:2;14:32-33). Od njih trojice, Petar je bio vođa (Matej 16:13-19). Zbog toga je Petar bio istaknuta ličnost u prvom delu Dela apostolskih. Ali, Petar sigurno NIJE stena na kojoj će Hristos sagraditi Crkvu svog kraljevstva! Sam Petar je posvedočio ko je stena (1. Petrova 2:4-8).

Iako je Petar saznao nešto o Pavlovoj poruci i službi (ali priznao je da je to bilo teško razumeti, 2.Pet. 3:15-16), nema dokaza koji bi ukazivali na to da je ikada postao apostol Tela Hristovog. Nastavio je biti apostol obrezianima do svoje smrti (2. Pet. 1:10-21). Postoje tri odlomka koji rešavaju ovo pitanje (Mat. 19:28; Gal. 2:9; Otk. 21:14). Naravno, kao što je slučaj sa SVIM spisima, i u današnjim Petrovim poslanicama postoje duhovne primene za nas (npr:3:1-7).

Većina komentatora datira ovu poslanicu 60-ih godina nove ere, ali verujemo da je napisana ranije. Petar je to napisao iz Vavilona, ​​a Sila i Marko bili su s njim (5:12-13). Vavilon je Vavilon, to nije Rim. Postoji NULA dokaza da je Petar ikada otišao u Rim. Rimokatolička crkva tvrdi da je bio prvi papa i proveo je mnogo godina u Rimu. Pavle ga nije pozdravio u Rimljanima 16, a nije ga spomenuo ni u 2. Timoteju 4. Petar, Sila i Marko bili su u Delima 15. u Jerusalimu. Sila je počeo putovati s Pavlom nakon Dela 15. Nakon bega iz zatvora Petar je verovatno putovao i otišao u Vavilon (Dela apostolska 12:17) i vratio se u Jerusalim nekoliko godina kasnije. Postoje interni dokazi da je ovu poslanicu napisao ne ranije od Dela 11 (1. Petrova 4:16; Dela 11:26).

Petar je došao naučiti neke stvari o Pavlovoj službi u Delima apostolskim 15. U svojoj drugoj poslanici kaže da on zna da je drugi Hristov dolazak odložen, ali u prvoj poslanici je verovao da je dolazak bio na dohvat ruke (4:7, 17-18) . Ova poslanica ima buduću primenu na svecima nevolje kada će drugi dolazak opet biti na dohvat ruke (1:1-21; 5:8-9 uporedi s Otk. 12:12). Velika nevolja sigurno će biti „vatreno iskušenje“ (1:7; 4:12-13; Zah. 13:9)!

1. Pozdrav (1:1-2)
2. Spasenje (1:3-2:10)
3. Upozorenje (2:11-3:12)
4. Patnja (3:13-5:11)
5. Pozdrav (5:12-14)

DRUGA PETROVA

Apostol Petar napisao je ovu drugu poslanicu istoj grupi kao i prvu poslanicu (3:1). Obe Petrove poslanice napisane su raštrkanim jevrejskim vernicima kako bi ih podsetile na reči proroka i 12 apostola u vezi s poslednjim danima i Gospodnjim dolaskom (3:1-4). U svojoj prvoj poslanici govori o Gospodnjem dolasku kao da je „na dohvat ruke” (4:7). U ovoj poslanici zna da je odložen zbog dugotrpljenja Gospodnjeg (3,9). Razlika je u tome što je između pisanja svoje dve poslanice spoznao neke stvari o Pavlovoj službi (3:15-16; 1. Tim. 1:16).

Kad je Petar napisao ovu poslanicu, Pavle je već napisao nekoliko svojih. Pavle je napisao Galaćanima, 1. i 2. Solunjanima, Rimljanima i 1. i 2. Korinćanima tokom perioda Dela apostolskih. Sveci su prepoznali njegove spise kao svete spise (2. Tim. 3:16; 2. Pet. 3:16). Neki pokušavaju koristiti stih.15 kako bi dokazali da je Pavle napisao poslanicu Jevrejima. Međutim, sve što je Pavle napisao nije bilo sveto pismo (postoje nekanonske poslanice). Na primer, napisao je poslanicu Korinćanima pre nego što je napisao 1. Korinćanima (1. Kor. 5:9). Sve poslanice koje je napisao nadahnut od Boga sačuvane su u Bibliji i sve počinju s njegovim imenom (2. Sol. 3:17). Petar je napisao ovu poslanicu nedugo pre svoje smrti (1:12-15; Jn. 21:18-19). Mislimo da je verovatno napisana pred kraj perioda Dela, početkom 60-ih godina nove ere.

To što je Petar znao za Pavlovu službu ne znači da je promenio svoju. Nastavio je kao apostol obrezanja i napisao svoju poslednju poslanicu kako bi potvrdio da će se njihov proročanski program kraljevstva ispuniti (1:10-21; 3:8-14).

Ključna reč ove poslanice je „znanje“ (1:2-3, 5-6, 8; 2:20; 3:18). Počinje i završava pozivanjem na znanje o Bogu (1:1-4; 3:17-18). To znanje treba biti plodno (stihovi 5-11) i zasnovano na istini Božje reči (stihovi 16-21). Kao veran pastir, Petar piše kako bi upozorio ovce na lažne učitelje (2:1) i rugače (3:3). Moguće je da "padnu" (1:10; 3:17) ako ne prebrode obmanu poslednjih dana (2:18-22).

1. Znanje o istini (1)
2. Upozorenje protiv lažnih učitelja (2)
3. Doći će Dan Gospodnji (3)

Da naglasim, Gospod je nadahnuo i Petra i Judu da napišu sličan opis lažnih učitelja (uporedi 2. Pet. 2 s Judom). Sotona će poslati mnoge vukove u ovčijoj koži među pobožni ostatak Izraela, nastojeći da ih prevari (Matej 7:15). Biće od presudne važnosti za malo stado da identifikuje varalice onakvima kakvi zapravo jesu.

Petar je bio glavni apostol obrezanja, a Pavle apostol pagana. Iako su im date različite službe, postoje sličnosti među njima (npr: ista čuda zabeležena u Delima apostolskim). Zanimljivo je uporediti njihove poslednje poslanice. Na primer:

1.Obe su napisane sa znanjem o predstojećoj smrti (2. Tim. 4:6; 2. Pet. 1:14)
2. Obe govore o natprirodnom poreklu svetih spisa (2. Tim. 3:16; 2. Pet. 1:21)
3. Obe upozoravaju na otpadništvo u poslednjim danima (2. Tim. 3:1; 2. Pet. 3:3) - različiti poslednji dani
4. Obe upozoravaju na lažne učitelje (2. Tim. 2:16-18; 3:6-9, 13; 4:3-4; 2. Pet. 2)

JOVANOVE POSLANICE

Bog je nadahnuo apostola Jovana da napiše pet knjiga NZ (samo je Pavle napisao više). Iako se njegovo ime nigde ne pojavljuje u ovim poslanicama, lako je uočiti da je on pisac upoređujući ih s Evanđeljem po Jovanu i Otkrivenju. Na primer, Jovan je jedini pisac koji Hrista naziva „Rečju“ (Jn. 1:1, 14; 1 Jn. 1:1; 5:7; Otk. 19:13). Tri poslanice napisane su u istom stilu, a poslednje dve ilustriraju doktrinu prve.

Jovan je bio sin Zevedejev, ribar na Galilejskom jezeru, i bio je mlađi Jakovljev brat. Braća su radila sa svojim ocem dok ih Hristos nije pozvao. Bila su dvojica od dvanaest apostola koje je Hristos izabrao na zemlji i poslao ih u Izrael s evanđeljem kraljevstva (Matej 19:28). Petra, Jakova i Jovana često nazivaju „unutarnjim krugom“ jer se činilo da ih je Hristos odvojio od dvanaestorice. Poznat je kao voljeni učenik jer se u svom evanđelju često nazivao učenikom kojeg je Isus voleo.

O datumima njegovog pisanja nemamo doslovno nikakve informacije iz vlastitih poslanica. Niko nam ne može pomoći. Ni drevni pisci, ni moderni kritičari ne mogu nam reći ništa više od onoga što sami možemo pročitati u Jovanovim spisima. Sve ostalo su nagađanja. Uvreženo je mišljenje da su svi njegovi spisi napisani vrlo kasno u prvom stoleću i da su bile poslednje knjige koje su napisane (85-95. N.E.). Ne postoji apsolutno nikakav biblijski dokaz koji podupire tu tvrdnju. Evanđelje po Jovanu napisano je pre uništenja Jerusalima 70. godine nove ere (Jn. 5:2). Predaja kaže da je rimski car prognao Jovana na ostrvo Patmos 95. godine nove ere, ali nije zato Jovan rekao da je bio tamo (Otk. 1:9). Naše mišljenje da je Jovan napisao sve svoje knjige tokom perioda Dela apostolska i da je Pavle taj koji je napisao poslednje knjige NZ (Kol.1:25).

Prva poslanica nije upućena nikome posebno, kao što su ostale dve (2 Jn 1;3 Jn 1). Jovan svoje čitatelje u svojoj prvoj poslanici devet puta naziva „malom decom“. Verujemo da je pisao deci kraljevstva (Mt 18,1-14; Jn 13,33). U prelaznom razdoblju knjige Dela apostolskih postojale su dve različite grupe vernika (kraljevska crkva i Telo Hristovo) i jedna je nestajala dok je druga rasla. Još u Delima 15 jasno je da je Jovanova služba još uvek bila samo sa obrezanima (Gal. 2:9) i nema dokaza koji su se ikad promenili (3. Jn. 7; Jak. 1:1; 1. Pet. 1:1). Jovanove poslanice kao i sve jevrejske poslanice imaju buduću primenu na jevrejske svece velike nevolje (2:18, 28).

Jovan jasno navodi neke od razloga zbog kojih je napisao ovu prvu poslanicu: 1:3-4; 2:1, 26; 5:13. Naglašava ZNANJE istine (33 puta). Kroz poslanicu Jovan povlači oštre kontraste:

1. Svetlo protiv mraka (1:5)
2. Pravednost protiv pokvarenosti (3:10)
3. Ljubav protiv mržnje (3:14-15)
4. Istina protiv laži (4:6)

Koji je prvi znak Hristos dao kad su ga njegovi učenici pitali o znaku Njegovog dolaska i kraja sveta (Mt. 24:3-5)? Verujemo da je njegova glavna svrha u ovoj poslanici da uzvisi Hrista (Jn. 20:30-31) i razotkrije Antihrista. Naglasak je na verovanju da je Isus Hrist, Božji Sin koji je već došao u telu (1:1-3; 4:1-3). Jovan takođe piše kako bi pokazao razliku između njihovih sledbenika (3:10). Daje seriju testova kako bi se razabrala pšenica od kukolja (Matej 13:36-43).

2. i 3. Jovanova su dve najkraće knjige u Bibliji (13 i 14 stihova). Po stilu su vrlo slične i očito ih je napisao isti pisac koji je napisao 1. Jovanovu. One su poput dodataka. Doktrina u 1. Jovanovoj primenjuje se na dom (2. Jovanova 10) i lokalnu skupštinu (3. Jovanova 9-10). Postavka izlaganja je ista kao u 1. Jovanovoj. Namenjena je prvenstveno svecima velikih nevolja koji žive poslednjim danima izraelskog proročkog programa kraljevstva. Naravno, kao i za sve spise, i za nas postoje aplikacije.

Tema 2. Jovanove je hodanje u istini (s.4).

1. Uvod i pozdrav (s.1-3)
2. Pohvala za hodanje u istini (s.4)
3. Zapovest da se volimo (s.5-6)
4. Upozorenja u vezi s lažnim učiteljima (s.7-11)
5. Zaključak i pozdrav (s.12-13)

Jovan piše svoju treću poslanicu vernom svecu kraljevstva po imenu Gaj. U ovom je pismu spomenuo još dvojicu ljudi (Diotref i Dimitrije), jednog zlog, a drugog dobrog (1. Jn.3:10). Očito su obojica bili vođe iste crkve. Jovan je napisao pismo njihovoj crkvi i poslao ga s određenom braćom. Diotref ih je odbio, ali Gaj i Dimitrije su ih primili.

1. Uvod (v.1)
2. Gaj (s.2-8)
3. Diotref (s.9-11)
4. Dimitrije (s.12)
5. Zaključak i pozdrav (s. 13-14)

JUDA

Ovu malu poslanicu od 25 stihova napisao je ili apostol Juda (Lk.6:16; Dela 1:13) ili Gospodnji brat (Mt. 13:55). Čini se da se pisac razlikuje od 12 apostola (uporedi 2. Pet. 3:2 s Judom 17). Napisana je tokom perioda Dela apostolskih i istim ljudima je napisana zajedno sa ostalim jevrejskim poslanicama tj svecima izraelskog kraljevstva (malo stado). Za svece kraljevstva se kaže da su posvećeni (Jn. 17:17) i sačuvani (Jn. 17:11-12). Bog će ih čuvati AKO se drže u Njegovoj ljubavi držeći se njegovih zapovesti (Jn. 15:1-10).

Tema ove poslanice navedena je u stihovima 3-4. „Zajedničko spasenje“ odnosi se na spasenje koje je Gospod rekao u svojoj zemaljskoj službi u vezi sa „budućim svetom“ (Jev 2:3-5). Sveci nevolja moraju se boriti za veru protiv otpadničkih učitelja koje će Sotona postaviti među njih (vukovi u ovčjoj koži, kukolj među žitom). Lažni učitelji će pokušati dodati i oduzeti veru koja je nekada bila predana (Otk. 22:18-19). O „veri“ su govorili proroci, Hrist u svojoj zemaljskoj službi (Jak. 2:1) i njegovih 12 apostola. To se razlikuje od „jedne vere“ (Ef. 4:5) koja je objavljena preko Pavla za Telo Hristovo u ovo sadašnje doba.

1. Uvod (s.1-2)
2. Svrha Pisma (s.3-4)
3. Prethodni primeri Boga koji sudi otpadništvu (s.5-7)

A. Izrael u pustinji (v.5)
B. Pali anđeli (s.6)
C. Sodom i Gomor (s.7)

4. Portret otpadnika (s.8-19)
5. Sprečavanje otpadništva (s.20-25)

MARTIN LUTER O POSLANICAMA JEVREJIMA, JAKOVU, JUDI I OTKRIVENJU

„Stoga je poslanica svetog Jakova zaista slamnata poslanica, u poređenju sa ovim drugim, jer nema ništa od prirode evanđelja u vezi s njom.“

„Trebali bismo izbaciti Jakovljevu poslanicu iz ove škole, jer to ne znači mnogo. Ne sadrži ni slog o Hristu. Ni jednom se ne spominje Hristos, osim na početku. Tvrdim da je to napisao neki Jevrejin koji je verovatno čuo za hrišćane, ali se nikada nije susreo sa njima. Pošto je čuo da hrišćani pridaju veliku težinu veri u Hrista, pomislio je: ‘Čekaj malo! Ja ću im se suprotstaviti i forsirati samo dela.’ Ovo je uradio.“ (Martin Luter)

„Evanđelje po Jovanu i njegova prva poslanica, Pavlove poslanice, posebno one Rimljanima, Galatima, Efežanima i Petrova poslanica – to su knjige koje vam pokazuju Hrista i uče sve što je potrebno i blagosloveno da znate, čak i ako nikada ne biste videli ili čuli bilo koju drugu knjigu doktrine. Stoga je poslanica svetog Jakova savršena slamnata poslanica u poređenju s njima, jer u sebi nema ništa od evanđeoske vrste.“ (Luter u predgovoru Novom zavetu)

Luter je Poslanicu Jevrejima, Jakova, Judu i Otkrivenje smatrao „spornim knjigama“, koje je uključio u svoj prevod, ali ih je stavio odvojeno na kraj u svom Novom zavetu, objavljenom 1522.

Luter počinje predgovor Poslanici Jevrejima rečenicom koja se odnosi na sva četiri odvojena spisa: „Do sada smo imali čistu savest u predstavljanju knjiga Novog zaveta; ali četiri koja slede već dugo imaju drugačiji stav.“ On piše o Jakovu u predgovoru te poslanice: „…Ne smatram to pisanjem apostola…“ U istom predgovoru Luter piše o Judinoj poslanici: „…niko ne može poreći da se radi o odlomku ili kopiji druge poslanice Svetog Petra, budući da su reči gotovo iste. On takođe govori o apostolima kao jednom od njihovih učenika dugo nakon toga; i odnosi se na tekst i pripovest koje se nigde ne nalaze u Svetom pismu. To je podstaknulo i stare Oce da isključe ovu poslanicu iz glavnog Svetog pisma.“
O Otkrivenju on piše: „U ovoj knjizi nema ničega što bi me navelo da je smatram ni apostolskom ni proročkom.“ Poslednja rečenica je izbrisana iz [Luterovog prevoda iz] 1530, zajedno sa celim predgovorom Septembarskog testamenta

O Poslanici Jevrejima, on piše o poricanju pokajanja za grešnike otpadnike nakon krštenja (Jevrejima 6 i 10), i o Isavu, koji je tražio pokajanje, a da ga nije našao (Jev. 12), koji on naziva „tvrdim čvorom“ u Svetom pismu: „To je protiv svih evanđelja i poslanica Svetog Pavla.“

Njegov argument direktno protiv Jakovljeve poslanice je sličan: „Prvo, protivno Svetom Pavlu i drugim Pismima, on daje opravdanje delima…“ On dodaje drugi argument: „Drugo, on želi da poučava hrišćane, ali ni jednom ne pomišlja na tako dugo učenje kao što je ono o muci i vaskrsenju i Duhu Hristovom; nekoliko puta spominje Hrista, ali ne uči ništa o njemu, već govori o zajedničkoj veri u Boga.“ A Luter to direktno povezuje s onim što je za njega pozitivna nota po kojoj se može prepoznati pravo evanđeosko svedočanstvo: „Jer služba pravog apostola je da propoveda Hristovu muku i vaskrsenje i službu, i da postavi temelj vere u njega… U tome se slažu sve istinite svete knjige, da zajedno propovedaju i primenjuju Hrista.“

Judinu poslanicu on ne smatra potrebnim „ubrajati [je] među knjige koje se koriste za postavljanje temelja vere“.

U Otkrivenju on ne vidi nikakve znakove da je Duh Sveti bio njen autor, i priznaje: „Moj duh ne može prodreti u ovu knjigu; i dovoljno mi je da ne cenim visoko da se Hrist u tome ne uči niti prepoznaje… Stoga ostajem pri knjigama koje mi jasno i čisto predstavljaju Hrista.“ (Predgovor Septembarskom testamentu iz 1522, izbrisan iz 1530; WADB 7.404).

VIDIMO DA JE MARTIN LUTER PRIMETIO DA JEVREJSKE POSLANICE NISU U SKLADU SA PAVLOVIM POSLANICAMA KOJE SU PISANE TELU HRISTOVOM ZA RAZLIKU OD JEVREJSKIH POSLANICA KOJE SU PISANE MALOM STADU - JEVREJSKOJ CRKVI KOJA JE POD EVANDJELJEM KRALJEVSTVA. NAŽALOST LUTER NIJE ZNAO PRAVILNO RAZDVAJATI REČ ISTINE U SKLADU SA 2.TIMOTEJU 2;15, TAKO DA JE OSTAO ZBUNJEN U POGLEDU JEVREJSKIH POSLANICA KOJE NIKAKO NIJE MOGAO PRIMENITI NA CRKVU I DANAŠNJE DOBA MILOSTI.